70. p.n.e. – Rođen je Publije Vergilije Maron, najznamenitiji pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa „Eneida“ i pastirskih pesama („Bukolike“ ili „Ekloge“) i didaktičkog speva „Georgike“. Danteov vodič kroz podzemni svet („Pakao“) je uzor latinskog i zapadnoevropskog književnog stvaralaštva.

1529 – Završena je prva opsada Beča povlačenjem otomanske vojske sultana Sulejmana II Veličanstvenog.

1542 – Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.

1581 – Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu je izvedena prva celovečernja baletska predstava („Ballet Comique de la Reine“), pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.

1582 – U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela je primena Gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano deset dana, a 5. oktobar 1582. postao je 15. oktobar.

1608 – Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileija, posle čije smrti je nasledio katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.

1791 – Rođen je Sima Milutinović Sarajlija, jedan od najznačajnijih i, uz Lukijana Mušickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. Učestvovao je u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. na Cetinju je bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša (spevovi „Srbijanka“, „Trojebratstvo“, „Trojesestarstvo“, tragedija „Obilić“, „Istorija Srbije“, „Istorija Crne Gore“).

1817 – Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro je u izbeglištvu u Švajcarskoj.

1894 – Pod optužbom za veleizdaju, u Parizu je uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.

1917 – U šumi Vensen, nadomak Pariza streljana je Mata Hari, najpoznatija špijunka u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesačica, specijalizovana za egzotične plesove iz Indije i sa Jave, važila je za najlepšu ženu sveta svog vremena, a osuđena je na smrt zbog špijunaže u korist Nemačke.

1928 – Nemački dirižabl „Graf Cepelin“ je obavio prvi komercijalni let preko Atlantika.

1945 – Premijer „višijevske Francuske“ u Drugom svetskom ratu Pjer Laval pogubljen je zbog predaje zemlje nacističkoj Nemačkoj.

1946 – Nacistički lider Herman Gering izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre izvršenja smrtne kazne na koju ga je osudio Međunarodni sud za ratne zločine u Nirnbergu.

1949 – U Mađarskoj su pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai. Na montiranom sudskom procesu oni su osuđeni na smrt kao „buržoaski revizionisti i titoisti“. Posmrtno su rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti.

1964 – Nikita Hruščov je smenjen sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a na njegovo mesto je došao Leonid Brežnjev. Novi premijer postao je Aleksej Kosigin.

1989 – Umro je Danilo Kiš, jedan od najvećih pisaca novije srpske književnosti čije je delo značajno doprinelo njenoj afirmaciji u svetu. Preveden je na mnoge svetske jezike i dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada. („Mansarda“, „Bašta, pepeo“, „Peščanik“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“, „Rani jadi“, „Enciklopedija mrtvih“, „Čas anatomije“).

1993 – Nobelovu nagradu za mir dobili su predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi.

1997 – Kongoanski pobunjenici ušli su u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu (Pascal Lissouba). Nakon četvoromesečnog građanskog rata, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.

1998 – Na osnovu dogovora predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i američkog izaslanika Ričarda Holbruka, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali su sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne posmatračke misije na Kosovu.

2003 – Kina je lansirala svoj prvi kosmički brod sa ljudskom posadom. U letelici „Šendžou pet“ bio je astronaut Jang Livei.

2006 – Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2007 – Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.