U vreme carovanja Dekijeva ovaj Isidor beše uzet sa ostrva Hiosa silom u vojsku. On se odmalena držaše vere Hristove i život svoj provođaše u postu, molitvi i dobrim delima. Pa kad se u vojsci prokaza kao hrišćanin, uze ga vojvoda na odgovor i savetovaše mu da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Odgovori svetitelj: „Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom; i ja sam u Njamu, i ostaću Njamu, i neću prestati da ispovedam Njagovo sveto ime dokle je duh u telu mome”. Naredi vojvoda, te najpre biše Isidora volovskim žilama, a potom odsekoše mu jezik. No i bez jezika Isidor Duhom Božjim govoraše i ispovedaše ime Hristovo. Međutim, vojvodu postiže kazna Božja, i on na jedanput zanemi. Nem vojvoda dade najzad znak da poseku Isidora. A Isidor se obradova toj presudi pa hvaleći Boga, izađe na gubilište gde mu glava bi odsečena 251. godine. Njagov drug Amonije pogrebe telo njegovo, no zato i sam postrada i primi venac mučenički.