Edukacija celokupne populacije o značaju očuvanja životne sredine veoma je bitan i nezaobilazan segment u procesu očuvanja prirode u svim razvijenim evropskim zemljama. Nažalost, Srbija se još uvek ne može pohvaliti da njeni građani imaju dovoljno probuđenu svest o značaju zaštite životne sredine. Ali, u zadnjih petnaestak godina vidan je napredak u smislu povećanog nivoa aktivnosti na polju ekološkog edukovanja.
Usled ekonomskih, kao i svih drugih problema sa kojima se građani susreću zadnjih dvadesetak godina, mnoge stvari su nam daleko bitnije od brige o prirodi. Vrlo često smo svedoci da se iz automobila koji se kreće neposredno ispred nas izbacuje plastična kesa, PVC boca, prazna kutija cigareta… Redovno opažamo ogromne količine otpada u šumskim pojasevima, pored reka i jezera, a divlje deponije su i dalje prisutne.
Opšta saglasnost stručnjaka iz ekologije je da nema nikavog pomaka ukoliko ne postoje tri elementa:
1. Svest o postojanju problema i njegova priroda,
2. Potreba i odluka da se taj problem reši i
3. Način kako će se pomenuti problem rešiti.
Za sva tri navedena elementa potrebna je razvijena svest kod građana koja se stiče kroz znanje i razumevanje. Iz ovoga proizilazi da je edukacija od presudnog značaja.
Edujkacija treba da se sprovodi na nekoliko nivoa:
1. Redovno školovanje,
2. Alternativna edukacija,
3. Putem sredstva javnog informisanja,
4. Kroz promotivne kampanje
U Srbiji su sva četri nivoa nedovoljno razvijena, mada postoje neki pomaci u odnosu na period od pre dvadesetak godina. Ali tada nije bilo skoro ničega pa je bilo kakav pomak od ništa, u stvari nešto.
Pre par godina je pojačana edukacija u osnovnim školama ali to je još uvek nedovoljno. Srednje škole gotovo da nemaju ništa (izuzetak su otvorena odeljenja koja školuju ekološke tehničare). Otvoreno je nekoliko studijskih programa na fakultetima koji se bave ovom problematikom, ali i pored svega to nije dovoljno.
Alternativna edukacija sprovodi se kroz različite ad-hoc projekte NVO, aktivnostima lokalnih samouprava i nadležnog ministarstva. Može se reći da se mediji konstantno bave ovom problematikom. Postoje specijalizovane emisije koje se bave ekologijom na kanalima sa nacionalnom frekvencijom kao i emisije koje se emituju i na lokalnim medijima. Međutim, ti sadržaji uglavnom imaju kritički pristup prema određenim negativnim pojavama, dok je onaj edukativni deo sveden na minimum.
Edukacija najmlađih
Opšte je mišljenje da će se u perspektivi najbolji rezultati postići prvenstveno edukacijom naših najmlađih sugrađana kod kojih će biti razvijena svest o značaju i očuvanju životne sredine.
U tom smislu rađeno je više anketa i istraživanja u Republici Srbiji, a mi vam ovom prilikom prenosimo jedan od interesantnijih zaključaka koji se odnose na ovu problematiku, a koje je sproveo Univerzitet EDUCONS.
„Edukacija iz oblasti zaštite životne sredine, kao važan element opšteg obrazovanja i kulture mlade generacije, mora se svakodnevno razvijati u porodici, a naročito kroz sistem obrazovanja.
U cilju unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada iz oblasti zaštite životne sredine u predškolskim ustanovama vaspitači su ukazali na potrebu vlastite edukacije tokom studija, a kasnije i na potrebu permanentog stručnog usavršavanja putem seminara ili saradnje sa društvima za zaštitu životne sredine. Takođe je značajno angažovanje stručnog lica iz ove oblasti, koji bi vaspitačima pružao stručnu podršku u realizaciji aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.
Osavremenjavanje radnih prostora i instrumenata za rad bi u značajnoj meri olakšalo vaspitno-obrazovni rad.
Neophodno je i organizovanje češćih poseta prirodi, botaničkoj bašti, prirodnjačkom muzeju, nacionalnim parkovima, zaštićenim prirodnim dobrima, organizovanje škole u prirodi itd. U predškolskim ustanovama je od krucijalnog značaja osmišljavanje i uvođenje planova i programa iz oblasti zaštite životne sredine koji bi bili prilagođeni uzrastu predškolske dece i na adekvatan način podstakli razvoj svesti kod dece o značaju očuvanja životne okoline.
Na nacionalnom nivou se predlažu kratkoročne i srednjoročne mere u obrazovanju i razvijanju javne svesti iz oblasti zaštite životne sredine .
U kratkoročnom periodu posebno treba raditi na:
• integraciji obrazovanja o životnoj sredini u sve nivoe obrazovno-vaspitnog sistema
• pružanju podrške obrazovno-vaspitnim institucijama radi promovisanja zaštite životne sredine i uključivanju održivosti u njihovo svakodnevno funkcionisanje (energetska efikasnost, ušteda vode, itd)
• unapređivanju profesionalnog obrazovanja o životnoj sredini (edukacijom donosilaca odluka i zaposlenih).
Reforme obrazovanja i razvijanja javne svesti u srednjoročnom periodu treba da budu usmerene na:
• veće uključivanje sadržaja iz oblasti životne sredine u funkciji održivog razvoja u nastavni program vaspitno-obrazovnog procesa, obuku nastavnika, dalji razvoj nastavnih metoda i didaktičkih sredstava
• proširivanje i unapređivanje profesionalnog obrazovanja u oblasti životne sredine u funkciji održivog razvoja radi pripreme stručnjaka za integralno upravljanje životnom sredinom u skladu sa principima održivog razvoja
• intenzivan rad na podizanju svesti i razvijanju ekološke kulture svih kategorija stanovništva, uključujući rad sa najmlađima.“
Apartman za izdavanje na Zlatiboru
PREPORUKA ZA ČITANJE
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.