Iskustva posledenjih talasa proširenja pokazuje da je pregovarački proces u Poglavlju 27 najizazovniji zbog značajnog zaostatka u pogledu standarda zaštite životne sredine u odnosu na EU. Prema oceni EU iznetoj na otvaranju pregovora Republika Srbija je sposobna da preuzme obaveze iz članstva u srednjem roku za većinu pravnih tekovina. Kada govorimo o Poglavlju 27 procena Evropske komisije je da će Srbiji biti neophodna značajna finansijska ulaganja i dodatni napor za jačanje administrativnih kapaciteta kako bi određena pitanja bila rešena u srednjem roku. Međutim, kako se navodi „potpuna usaglašenost sa pravnim tekovinama EU moguća je tek dugoročno i zahteva povećani nivo investicija”.

Predmet pregovora u Poglavlju 27

Materiju pregovora u Poglavlju 27 čini pravo životne sredine EU. To pravo je sadržano u osnivačkim ugovorima koji definišu nadležnost Unije i načela kojim se rukovodi njena politika, aktima (direktive, uredbe i odluke) usvojenim od strane njenih institucija EU, presudama Suda pravde EU i međunarodnim ugovorima u kojima je Unija strana ugovornica i koji obavezuju države članice. Pristupanje međunarodnoj organizaciji, bile to Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija, ili EU implicira prihvanje vrednosti i pravila članstva koja obavezuju sve njene članice, saglasnost tela organizacije i/ili samih članica. Otuda i sama sadržina pravila Unije u oblasti životne sredine nisu predmet pregovora. Srbija, prema tome, mora da prihvati prava i obaveze sadržana u propisima Unije zajedno sa njenim institucionalnim poretkom onako kako ona glase na dan pristupanja. Drugim rečima, Srbija mora da u poptpunosti usaglasi svoje zakonodavstvo sa tekovinama Unije.

Uloga lokalne samouprave…

U predstojećem periodu lokalne samouprave u Srbiji poneće ogroman deo tereta u usaglašavanju sa standarima Evropske unije koji se odnose na oblasti zaštite životne sredine, koja je obuhvaćena poglavljem 27 u pregovorima sa EU. Za ovaj obiman posao lokalne samouprave u Srbiji nisu spremne i moraće da ulože još dosta truda, novca, vremena i energije. Takođe, na tom putu će im biti potrebna značajna pomoć kako države tako i civilnog sektora.

Generalno posmatrano lokalne samouprave imaju vrlo skromne kapacitete u smislu sprovođenja tih projekata. Treba istaći da postoje drugi problemi, a to su manjak planskih dokumenata na lokalnom nivou, pitanje koliko se oni ažuriraju i na kraju, u kojoj meri se poštuju.

Ono što svakako treba istaći je da postoje značajni problemi u oblasti celokupnog sistema finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou tako da je svakako potrebno uložiti još dosta vremena i energije da lokalne samouprave budu u potpunosti spremne, a da bi se to postiglo, potrebno je intenzivirati saradnju sa državnim organima.

Nadležnosti opštine koje su propisane zakonskom regulativom u oblasti zaštite životne sredine

Zakonski propisi predviđaju da se lokalnoim zajednicama, opštinama, poveravaju sledeće nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine:

■ Zakon o upravljanju otpadom – Opštini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji, kao i izdavanje dozvola za privremeno skladištenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvođača odnosno vlasnika otpada. Zatim, jedinica lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju, odnosno vrši kontrolu kako se obavljaju povereni poslovi.

■ Zakon o zaštiti vazduha – Izdaje dozvolu za rad za novoizgrađeni   ili   rekonstruisani stacionarni izvor zagađenja za koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole odnosno izrade studije.

■ Zakon o zaštiti od buke – Prema članu 8. navedenog zakona, jedinica lokalne samouprave:

1. Utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite uplanovima, programima i projektima, uključujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateškeprocene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupkuizdavanja integrisane dozvole zarad postrojenja i aktivnosti.

2. Vrši akustičko zoniranje na svojojteritoriji, određuje mere zabrane iograničenja u skladu sa ovim zakonom;

3. Obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti jedinicelokalne samouprave;

4. Donosi lokalni akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno obezbeđuje uslove i stara se onjegovom sprovođenju,

5. Obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini nateritoriji jedinice lokalne samouprave.

6. Vrši nadzor i kontrolu primenemera zaštite od buke u životnojsredini. Jedinica lokalne samouprave svojim aktom određuje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.Poslovi iz stava 1. tačke. 1), 2), 3),5) i 6) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi.

■ Zakon o zaštiti prirode – Park prirode, spomenik prirode, kao i predeo izuzetnih odlika u kome se ne nalazi kulturno dobro od izuzetnog značaja, a kojima je cela površina na teritoriji jedinice lokalne samouprave, zaštićenim područjem proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, a ako je deo tog zemljišta u državnoj svojini, na akt o proglašenju zaštićenog područja Vlada daje saglasnost (član 41. navedenog zakona).

■ Zakon o hemikalijama – Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač odnosno dalji korisnik kao i dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje nadležan organ jedinice lokalne samouprave (član 67. navedenog zakona).