1556 – Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer), spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I (Mary). Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju i sastavio „Opšti molitvenik“ na maternjem, engleskom jeziku.

1685 – Rođen je Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach) na čijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek dela „Muke po Mateji“ (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i „Branderbuški koncerti“ i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

1804 – Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivični i građanski zakon, kojim je car Napoleon I, tada „doživotni konzul“, reformisao pravosuđe.

1829 – U zemljotresu u Španiji je poginulo 6.000 ljudi.

1839 – Rođen je kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe „Velika petorica“, predstavnik ruske nacionalne muzičke škole (opera „Boris Godunov“, klavirska kompozicija „Slike sa izložbe“).

1871 – Kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) otvorio je prvu sednicu Rajhstaga (parlament) novostvorenog Nemačkog carstva.

1884 – U Francuskoj su legalizovani sindikati.

1913 – Rođen je jugoslovenski književnik Ivan Goran Kovačić, autor poeme „Jama“ (1943), potresnog dela o zločinima u Drugom svetskom ratu u kojima je i sam stradao. Poema „Jama“ inspirisala je mnoge slikare, a muziku inspirisanu tim delom komponovao je Nikola Hercigonja.

1918 – Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratu počela je druga bitka na reci Somi u Francuskoj.

1919 – Pod vođstvom komuniste Bele Kuna oborena je vlada u Mađarskoj i proglašena Sovjetska Mađarska Republika. Sovjetska vlada podnela je ostavku 1. avgusta, a vlast su preuzeli desni socijaldemokrati.

1945 – Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali sedište Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Greškom su pogodili i francusku školu, gde je poginulo 86 dece i deset kaluerica.

1952 – Kvame Nkrumah (Kwame) je postao premijer Zlatne Obale (kasnije Gana), kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika vlade.

1960 – U južnoafričkom gradu Šarpvilu ubijeno je 79 ljudi, a ranjeno više od 180 kada je policija otvorila vatru na mirne demonstaracije crnaca protiv rasističkog režima.

1960 – Rođen je brazilski automobilski as Airton Sena (Ayrton Senna), trostruki prvak sveta u „Formuli 1“, 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za „Gran Pri San Marina“, doživljena je kao nacionalna tragedija.

1963 – Transferom 27 poslednjih zatočenika zatvoren je Alkatraz, po maksimalnoj bezbednosti čuven zatvor u zalivu San Franciska u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone (Capone).

1975 – Privremeno vojno veće Etiopije na čelu s vođom pučista potpukovnikom Mengistom Haile Mariamom (Mariam) ukinulo je 3.000 godina staru etiopsku carevinu.

1991 – Na sednici Predsedništva SFR Jugoslavije postignut je dogovor da predsednici republika započnu pregovore o budućnosti savezne države. Prvi od ukupno šest takvih susreta održan je 28. marta u Splitu.

1991 – Zbog lošeg vremena i teškog dima od zapaljenih kuvajtskih izvora nafte, u Kuvajtu se srušio saudijski transportni avion. Poginuli su svi putnici u avionu – 92 senegalska vojnika i šest Saudijaca, članova posade.

1997 – Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton (Bill Clinton) saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale svojih zemalja.

1998 – Kosovski Albanci održali su druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate Republike Kosovo izabran je Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije.

1998 – Umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća u „Boljšom teatru“ posle Drugog svetskog rata.

2002 – Papa Jovan Pavle II je prvi put javno saopštio da postoji veliki broj slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika od strane katoličkih sveštenika, koje je optužio za gaženje zaveta i pridruživanje đavolu.

2003 – Južnoafrička Komisija za istinu i pomirenje označila je kraj svog rada. Komisija je osnovana 1995. godine da bi istražila kršenje ljudskih prava tokom aparthejda, u vreme vladavine bele manjine. Predsednik te Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu je primorao vladu da na isplati 270 miliona dolara obeštećenja za 20.000 žrtava zločina u tom periodu.

2003 – Američke snage raketirale su palate iračkog predsednika Sadama Huseina i ključne državne institucije u Bagdadu. Poginulo je osam britanskih i četiri američka vojnika kada se helikopter srušio na iračkoj granici, kao prve žrtve iračkog rata na strani napadača.

2005 – U Parizu je umro komentator, novinar, jedan od osnivača beogradskog nedeljnika „Vreme“ Stojan Cerović.

2006 – U Parizu je umro Bernar Lakost (Bernard Lacoste) koji je više od 40 godina bio na čelu carstva Lakost, svetski poznatog po majicama sa znakom krokodila.

2009 – Na ulice Napulja izašlo je desetine hiljada ljudi kako bi odali poštu žrtvama mafije i zatražili da jug Italije više ne bude uporište organizanog kriminala.

2010 – Umro je direktor operskog festivala u Bajrojtu Volfgang Vagner, unuk slavnog nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Čitav život posvetio je nasleđu svog dede, a čuveni festival vodio od 1951. do 2008.

2014 – U Briselu lideri EU potpisali politički deo sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom.

2017 – Preminuo je Martin Mekginis (McGuinness) bivši zamenik premijera Severne Irske, komandant IRE i jedan od lidera rimokatoličkog Šin Fejn (Sinn Fein).