Da vas pitam nešto, onako, pošteno, može?

• Koliko se bavite svojom decom? Ali onako, stvarno? Koliko vam se poveravaju, šta vam kriju, znate li s kim se druže, gde idu kada su napolju, koga dovode u kuću, kakve filmove gledaju, koju muziku slušaju, koja im je omiljena boja, šta vole a šta baš, baš ne podnose? U koga su zaljubljeni? Ko ih maltretira u školi? Sa kim dele sendvič?

Znate, jednom sam i ja bila majka. Misim, i dalje sam, to je zauvek, nego, imala sam to iskustvo, onako, opipljivo. Pa mi kasni sa engleskog a slaže me da imala dvočas, a u stvari kod Marije slušala Eminema, dok sam ja peglala, eeeej, ja peglala i umirala od brige. Ili mi prećuti raspravu u školi da ne bih ja išla da rešavam, sama će. Ili mi oguli salonke pa ih sakrije. Sjebe ajlajner pa ćuti. Laže jbg. Ko i sva deca. I ja sam lagala kad sam bila dete. Logično je da slažeš ako ti preti kazna, na primer, ili tirada, ili ne želiš da razočaraš roditelje, ili…ko zna šta se mota po detinjim mozgićima. Sve to razumem.

Ali evo šta ne mogu da razumem:

Dvanaestogodišnjaci, jebote. Zapalili ljude. Ej. Deca od dvanaest godina zapalila druga ljudska bića. Je – bo – te.

Deca od 12 godina nisu i ne mogu biti krivično odgovorna, jer, po zakonu, nisu u stanju da svesno sagledaju posledice svojih postupaka, ili tako već nešto, koliko se sećam iz krivičnog. Ali, do vraga, ko su roditelji te dece?

Ne čudite se i ne osipajte paljbu na TV, internete, muda  i čuda, jer toga je bilo uvek. Imali smo mi u osnovnoj jednog, nakazu jednu ljudsku, koji je mačkama i psima trpao petarde u sve otvore. I palio ih posle. A nije imao internet. Samo je bio idiot, i on i roditelji mu.

Uvek je bilo budala, sad su samo glasnije jer im se daje medijski prostor, pa ako hoćete, i ovaj moj.

Sad samo idioti od roditelja više dolaze do izražaja, idioti od dece su vazda prisutni, verujte mi na reč, imam dovoljno godina da sam sve videla. Samo ranije nije bilo internet izdanja svakojakih novina kojima je potreban još jedan klik i još jedno ‘jabitokonjimazarepove’ više.

Vidite kako: Ja ne verujem u teoriju da se sva deca rađaju dobra. Kao što ne verujem ni u teoriju da je sve do okoline i vaspitanja. Jer, da je tako, ja bih sad bila narkoman sleš prostitutka sleš kriminalac sa podužim ‘radnim’ stažom, ako ćemo o uticaju okoline.

Ali, vidite, verujem da i od najgoreg mogućeg materijala (čitaj: deteta) može da se napravi dobro ljudsko biće pravilnim usmeravanjem i ljubavlju. I po kojom ćuškom, braćo i sestre. Ali pre svega ljubavlju i razgovorom. I uhođenjem, starim dobrim, kakvom je pribegavao moj rahmetli babo. Pa je znao i gde sam, i s kim sam, i da sam se otprilike u 9 sati 16 minuta i 25 sekundi poljubila sa Sašom ispred škole. Pa kom opanci Tom i Džeri.

Takođe verujem da od najboljeg genetskog materijala koji Vaseljena kao takva može da stvori, ruke roditelja idiota mogu da stvore masovnog ubicu, prosto, jer su idioti.

Praštajte svi vi koji ne znate omiljenu boju, hranu, pesmu i simpatiju svog čeljadeta i požurite da saznate to onako drugarski, da vam se ne bi desilo da vam ćerkića peti razred, odlična sa svim peticama, ima bandu čiji je vođa, koja krade po gradu (istinita priča), a vi u neverici, jer, zaboga, vaše dete ima sve petice!

Pa šta? I ja sam imala sve petice pa sam se iskradala da se nađem s dečkom i radila ko zna šta sve ne. Msm, znam ja, ali vi baš i ne morate.

Ali, imala sam kevu koja je bila maher. Koliko god da joj je bilo teško da proguta moja sranja, gutala ih je sa osmehom. I pravila se da to što sam joj ispričala kad sam došla iz grada nije ništa. A garant je bila gotova da me stvarno spali. Kad bolje razmislim, sad treba da izađem odavde, odem do nje i izljubim je zbog svih sranja koja je sa osmehom trpela. A zašto? Da bih joj se poveravala i da je ne bih lagala. I da nekog, eventualno, ne bih spalila u parku.

Šalu na stranu, deca su agresivna, i sve su agresivnija iz generacije u generaciju. I mislim da su za to krivi roditelji. Jer, deca gledaju i slušaju nas. Nikog drugog. Mi smo im uzor, mi smo im heroji dok ne odrastu i ne odjebu nas, dok ne shvate da nismo savršeni.

Ako si ti, bato, agresivac, sve su šanse da će i tvoje dete da bude. Ako si normalan u glavu, biće i ono.

Zato sam ja za kazne koje će pogađati roditelje. Nema više fore ‘Ja ne znam šta da mu radim’ kad zbog njega odležiš tri meseca u ćorki. Da vi’š kako ćeš da naučiš.

Aj u zdravlje.

I da, prigodna pesma:

Tekst preuzet sa: http://shaputalica.rs/dragi-roditelji-mangupi-vam-kvare-dete/