Građani koji su se danas okupili na gradilištu na Slobodištu, između Memorijanog kompleksa i parka „Šarengrad“, poručili su da ne žele izložbeni kompleks vojne tehnike na tom mestu, te da će od nadležnih zatražiti dokumentaciju u vezi sa tim parkom i proveriti da li su ispoštovani propisi. Zanimljivo je da za mašinama, koje su prema navodima okupljenih tokom prepodneva radile, u 13 časova kada je skup počeo, nije bilo radnika. Zanimljivo je i da je građevinska tabla, iako su radovi počeli 21. maja, postavljena najverovatnije jutros, jer je na mestu na kome danas stoji juče prepodne nije bilo.

Na mestu gde bi trebalo da bude budući vojni park, a gde su građevinske mašine već pogazile zelenilo i načinile prve korake ka izgradnji tog kompleksa, na poziv nekoliko opozicionih odbornika danas se okupilo dvadesetak sugrađana/ki, među kojima je bilo stanovnika obližnjeg Rasadnika, te onih koji na Slobodište dolaze da uživaju u zelenilu i tišini.

– Na Slobodište dolazim sa decom da se opustim. Ne volim da vidim vojnu tehniku koja podseća na smrt, na razaranje. Osim toga ovde su spomenici ljudima koji su stradali, oni podsećaju na slobodu, na njihovu žrtvu i težnju ka slobodi. I tenk mi iz istog razloga smeta. Svako prekopavanje zemlje koje se ovde desi je loše – rekao nam je jedan od okupljenih sugrađana.

Tabla sa osnovnim informacijama o radovima postavljena je u utorak prepodne

Starija sugrađanka istakla je da Slobodište podseća na stradanje i na borbu:

–To treba da sačuvamo, da deca pamte istoriju kojom se ponosimo.

Okupljeni su govorili o tome da će novim betoniranijima i postavljanjem gvozdenih eksponata taj deo grada postati topliji, da žele Slobodište kao mesto i simbol mira, tišine i zelenila. Napomenuli su da skrnavljenje tog memorijalnog kompleksa nije od juče, navodeći da je, između ostalog, Memorijalni kompleks neretko mesto na kome nesavesni sugrađani voze kvadove.

Tokom dogovora građana o tome šta im je činiti u vezi sa izgradnjom vojnog parka, čuli su se podaci do kojih su došli pojedini od njih.

– S obzirom na to da su radovi na Slobodištu krenuli samo na osnovu idejnog rešenja projekta i da je dozvola, od strane Odeljenja za urbanizam Gradske uprave Kruševac, data samo na osnovu idejnog rešenja projekta, preskočeni su pojedini koraci koji su prethodili izvođenju radova. Nedostaje Odluka Skupštine, nedostaje glavni projekat, rani javni uvid, javni uvid. Čak nije bilo ni javne prezentacije. S obzirom na to da se projekat finansira iz budžeta grada, donošenje odluke o izradi projekta „Ramonda“ je moralo proći kroz skupštinsku proceduru – tvrdi master prostorni planer Danijela Nedeljković.

Okupljeni su pokazali i dokument prema kome se vidi da u Katastru nepokretnosti stoji zabeležba da je 26. marta ove godine primljen zahtev za promenu imaoca prava nad tom parcelom. Rečeno je, takođe, da su već kontaktirali predstavnike udruženja RARI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu), koje je radilo na slučaju „Generalštab“ te da odgovori koje su od njih dobili takođe ukazuju na su preskočeni određeni koraci u zakonskoj proceduri.

Građani najavljuju da će se boriti protiv devastiranja Spomen parka Slobodište

Sugrađanin Kosta Radić, kustos i istoričar u penziji, smatra da je memorijalni kompleks narušen još pre nekoliko godina postavkom tenka u tom delu, te da Slobodište nikada nije ispunilo svoju prvobitnu funkciju jer njegova funkcija (osim manifestacija) jeste da bude memorijalni kompleks i muzej (primeri su Kragujevac i Crveni krst). Umesto vojne tehnike, čija je postavka, prema mišljenju Radića, neprikladna, treba prikazati materijalne ostatke i sačuvana dokumenta koja svedoče o stradanju ljudi na Slobodištu. Sve ostalo je, kako kaže, neprimereno i time se šalje poruka bez poruke.

Direktor Narodnog muzeja Kruševac, Nikola Pantelić je u odgovorima dostavljenim juče, na pitanja koja mu je naš portal poslao prošlog ponedeljka naveo da radovi na postavci izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu, započeti prošle nedelje, neće narušiti prostor memorijalnog centra, da se razmatralo i o drugim lokacijama, da se javna rasprava neće organizovati jer nije obavezna po zakonu, da je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva dao saglasnost te da radovi koštaju 35,6 miliona dinara, a finansiraju se iz budžeta Muzeja koje je odobrio Grad.

Dodajmo još da bi u pomenutom izložbenom kompleksu vojne tehnike trebalo da se nađe šest eksponata koje ustupa Muzej vazduhoplovstva, te 24 eksponata koje ustupa Vojni muzej. Planirano je da kompleks bude urađen u obliku Natalijine ramonde, koja predstavlja simbol stradanja i vaskrsa srpskog naroda.

Izvor: KruševacPRESS