Rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog, kao i Petar i Andreja. Odmalena naučen Svetom Pismu, Filip se odmah odazva pozivu Gospoda Isusa i pođe za Njim (Jn 1, 43). Po silasku Svetog Duha Filip je revnosno propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj. U Grčkoj htedoše ga Jevreji ubiti, no Gospod ga spase moćnim čudesima svojim. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, najedanput oslepi i sav pocrni. I bi zemljotres veliki i zemlja se rastupi i proguta zlobne gonitelje Filipove. I druga mnoga čudesa zbiše se, naročito isceljenja bolnih, zbog kojih mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. U gradu frigijskom Jerapolju sveti Filip se našao na zajedničkom poslu jevanđelskom sa Jovanom Bogoslovom, svojom sestrom Marijamnom i Vartolomejom apostolom. Tu bi neka opasna zmijurina, koju neznabošci hranjahu brižljivo i klanjahu joj se kao Bogu. Apostoli Božji molitvom kao kopljem umrtviše tu zmijurinu. Time navukoše gnev pomračenih ljudi. I ozlobljeni neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, potom raspeše i Vartolomeja. U tom se zemlja rastupi i proguta sudiju i mnoge druge sa njim. U velikom strahu potrčaše ljudi da skinu raspete apostole. No uspeše samo Vartolomeja da skinu živa; Filip, pak, beše izdahnuo. Vartolomej postavi krštenima za episkopa Stahija, koga pre toga on i Filip behu iscelili od slepila i krstili. Beše Stahije četrdeset godina slep. Mošti svetog Filipa prenete su docnije u Rim. Postrada ovaj divni apostol 86. g. u vreme cara Dometijana.