1504 – Umrla je Isabela I Katolička kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.
1703 – U dvodnevnoj „Velikoj oluji“ u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 ljudi.
1744 – Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe Gvarneri, uz Antonija Stradivarija najveći majstor izrade klasičnih violina.
1880 – Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.
1855 – Umro je poljski pisac Adam Mickijevič najistaknutiji poljski romantičar. Njegov idilični ep „Pan Tadeuš“, u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
1914 – U Prvom svetskom ratu eksplodirao je britanski ratni brod „Bulvork“, dok je u njega ukrcavana municija. Od 750 članova posade preživelo je samo njih 12.
1922 – Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3.000 godina kada je u nju položen faraon.
1940 – Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja.
1942 – U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu.
1949 – U Indiji je prihvaćen ustav kojim je Indijska Unija postala republika u okviru britanskog Komonvelta. Ustav je stupio na snagu u januaru 1950.
1965 – Francuska je lansirala prvi veštački satelit.
1967 – Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.
1968 – Umro je nemački pisac Arnold Zvajg, autor romana „Slučaj narednika Griše“, koji mnogi kritičari smatraju najboljom nemačkom knjigom o Prvom svetskom ratu.
1978 – Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.
1979 – Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.
1986 – Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad poginulo je 48 civila.
1987 – Tajfun je na Filipinima razorio oko 14.000 kuća, poginulo je 270 ljudi.
1990 – Savet bezbednosti UN je odobrio mirovni plan za Kambodžu.
1993 – Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.
1998 – U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.
2000 – Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije.
2001 – Nepalski kralj Đanendra objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.
2004 – Evropska komisija za drogu i toksimaniju objavila je da više od dva miliona Evropljana ima problema sa drogom, najviše sa heroinom.
2007 – U severnom predgrađu Parizu izbili su novi neredi čiji je povod pogibja dvojice mladića u sudaru sa policijskim automobilom. Francuska policija je bacila suzavac na demostrante koji su kamenovali policijske snage, demolirali vozila i kontejnere.
2008 – Savet bezbednosti jednoglasno je podržao izveštaj i plan od šest tačaka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodog civilnog prisustva na Kosovu.
2010 – Od 50.000 silovanja koja su se desila u ratu u BiH, sudski epilog dobilo je tek 12 slučajeva, saopštile su Ujedinjenje nacije.
2012 – Norveška policija izvinila se zbog svoje uloge u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Izvinjenje policije je upućeno na 70. godišnjicu deportacije 532 Jevreja iz Norveške 26. novembra 1942. brodom „Donau“.
Facebook citati
„HOĆU DA MOGU DA NEĆU, KAD KAŽU DA MORA …“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.