Кada zlobni Jevreji kamenjem ubiše svetog Stefana, ostaviše telo njegovo da ga psi izedu. No drukčije htede Promisao Božja. Telo mučenikovo ležaše na otvorenom mestu pod gradom noć i dva dana, a druge noći dođe Gamalil, učitelj Pavlov i potajni učenik Hristov, uze telo, odnese ga u Кafargamalu na svoje imanje, i tu ga česno pogrebe u jednoj pećini. U istu pećinu sahrani Gamalil i svoga prijatelja Nikodima, koji plačući nad grobom Stefanovim umre. Tu sahrani Gamalil i svoga krštenoga sina Aviva. I prema svome zaveštanju i sam Gamalil tu beše sahranjen. Od toga vremena prošli su vekovi, i niko od živih nije znao, gde je sahranjeno telo svetoga Stefana. No 415. godine, za vreme jerusalimskog patrijarha Jovana, javi se Gamalil tri puta u snu svešteniku kafargamalskom Lukijanu, i potanko mu opriča sve o sahrani svih pomenutih ukazujući tačno mesto njihovih zaboravljenih grobova. Uzbuđen od toga sna, Lukijan javi patrijarhu, i s blagoslovom patrijarhovim ode s ljudima i otkopa četiri groba. Gamalil mu beše već u snu rekao, koje je čiji grob. Silni miris blagouhani ispuni svu pećinu od moštiju svetiteljskih. Tada mošti svetog Stefana behu svečano prenete na Sion i tu česno sahranjene, a mošti ostalih iznesene na jedno brdo više pećine, i tu u jednoj crkvi položene. Mnoga isceljenja bolesnika dogodiše se toga dana od moštiju svetog Stefana. Docnije te mošti behu prenete u Carigrad. Tako Gospod uvenča mnogom slavom onoga koji prvi za Njagovo ime krv svoju proli.
Facebook citati
„POTRAŽI ONE KOJI VOLE DA SVIRAJU… GDE SE PESMA ČUJE TU SIGURNO NEMA ZLA…“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.