Teodot beše oženjen i beše krčmar u Ankiri za vremena cara Dioklecijana. Iako beše oženjen, življaše po reči apostolovoj: „Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju” (1. Кor 7, 29). A krčmu držaše, da bi mogao ne posumnjano što bolje pomagati hrišćane. Njagova krčma bi sklonište gonjenim vernim. Tajno šiljaše Teodot pomoć razbegnutim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljaše tela poginulih i sahranjivaše. U to vreme behu izvedene na sud i mučene za Hrista sedam devojaka, behu mučene, porugane, i najzad utopljene u jezeru. Jedna od njih, sveta Tekusa, javi se na snu Teodotu i reče mu da izvadi tela njihova iz jezera i sahrani. Po tamnoj noći pođe Teodot sa jednim drugom da ispuni volju mučenice, i, vođen od angela Božjih, uspe te nađe svih sedam tela i sahrani. No taj drug izdade ga sudiji, i sudija ga stavi na muke teške. No sve muke trpljaše Teodot kao da beše u tuđem telu imajući sav svoj um udubljen u Gospoda. Кada mu mučitelj sve telo pretvori u rane, i zube mu kamenjem razdrobi, naredi da se mačem poseče. Кada bi izveden na gubilište, mnogi hrišćani plakahu za njim, a sveti Teodot im govoraše: „Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti”. – Rekavši to, položi svoju glavu na panj pod mač, i bi posečen 303. godine. Sveštenik neki česno sahrani telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu docnije bi podignut hram u ime svetog Teodota. (v. 7. jun).