Ovaj veliki prorok beše od carskoga roda. Rođen u Jerusalimu od oca Amosa, brata Amasije, cara judejskog. Po velikoj blagodati Božjoj, koja je bila u njemu, Isaija se udostoji videti Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilnim serafimima, koji neprestano pevaju: „Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot”. Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodio sasvim nag po ulicama Jerusalima proričući skori pad Jerusalima pod asirskog cara Senaherima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senaherima, nego da se uzdaju u pomoć Boga Svevišnjega. I ovo proročanstvo, kao i sva ostala, doslovce se ispunilo. Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Deve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Ovaj vidoviti muž beše, zbog čistote srca svoga i zbog revnosti prema Bogu, primio sviše još i dar čudotvorstva. Tako kada opsednuti Jerusalim stradaše od žeđi, on se pomoli Bogu, i voda potekne ispod gore Siona. Ta voda prozvana je Siloam (poslata); i na tu vodu uputio je docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. U vreme cara Manasije, kada Isaija grmljaše protiv neznabožačkih običaja cara i glavara, sravnjujući tadanji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, diže se protiv ovoga velikog proroka gnev glavara i naroda, i on bi uhvaćen, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo i prorokovao na sedam stotina godina pre Hrista. (Videti, Кnjigu proroka Isaije u Starom Zavetu).