Prva dvojica behu od Sedamdeset apostola, a poslednja beše kći nekoga cara sa ostrva Кrfa. Jasona i Sosipatra spominje apostol Pavle (Rm 16, 21) i naziva ih rođacima svojim. Jason je bio rodom iz Tarsa kao i sam apostol Pavle, a Sosipater iz Ahaje. Prvi beše postavljen od apostola za episkopa tarsijskoga a drugi za episkopa ikonijskog. Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigoše na ostrvo Кrf gde uspeše da sagrade crkvu u ime svetog Stefana prvomučenika i da pridobiju neke neznabošce za crkvu. Car toga ostrva baci ih u tamnicu gde behu zatvoreni sedam razbojnika: Sagornije, Jakishol, Faustijan, Januarije, Marsalije, Efrasije i Mamije. Ovu sedmoricu apostoli prevedoše u veru Hristovu i od vukova napraviše jaganjce. Čuvši car za to, naredi da se ta sedmorica umore smrću u vreloj smoli. I tako oni primiše venac mučenički. Кada potom car istjazavaše apostole, kći njegova devica Кerkira, gledaše s prozora muke Božjih ljudi, pa saznavši zbog čega ih muče, i sama se oglasi hrišćankom i razdade sve svoje nakite siromasima. Razgnevi se car na kćer svoju, i zatvori je u naročitu tamnicu, pa pošto ne uspe da je time odvrati od Hrista, naredi te zapališe tamnicu. Tamnica izgori, no devica osta živa. Videći to čudo, mnogi se narod krsti. Razjareni car tada naredi te mu kćer privežu za drvo i strelama je ubiju. Oni koji poverovaše u Hrista, pobegoše od strašnoga cara na obližnje ostrvo i skriše se. Car pođe lađom da ih pohvata, no lađa potone u moru, i tako nečestivi pogibe kao negda faraon. Novi car primi veru Hristovu, krsti se i dobi ime Sevastijan. Jason i Sosipater slobodno propovedahu Jevanđelje i utvrđivahu Crkvu Božju na Кrfu do duboke starosti, i tu skončaše zemni život svoj, i preseliše se u dvore Gospodnje.