121 – Rođen je rimski filozof i car Marko Aurelije Antonije. Tokom ratnih pohoda u Evropi i Aziji vodio je beleške koje su objavljene posle njegove smrti pod naslovom „Samom sebi“.

1452 – Rođen je italijanski slikar, vajar, pronalazač i naučnik Leonardo da Vinči. Njegovo najpoznatije slikarsko delo, čuvena „Mona Liza“, izložena je u pariskom Luvru, a crteži i rukopisi čuvaju se u milanskoj biblioteci Ambrosiana, londonskom Britanskom muzeju i Vindzoru. Od njegovih naučnih radova najznačajniji je „Traktat o slikarstvu“.

1532 – U pohodu na Beč, turska vojska, pod komandom sultana Sulejmana II ušla je u Mađarsku.

1607 – Kapetan Džon Smit (John Smith) doveo je u Kejp Henri u Virdžiniji prve koloniste koji su osnovali prvo stalno britansko naselje u Americi.

1711 – Rođen je britanski filozof škotskog porekla, Dejvid Hjum (David Hume), preteča klasičnih engleskih ekonomista i autor kvantitativne teorije novca („Rasprava o ljudskoj prirodi“, „Filozofski ogled o ljudskom razumu“).

1798 – Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa (Eugene Delacroix), predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog „Fausta“ i napisao „Dnevnik“ u kojem je izložio zapažanja o umetnosti („Danteova barka“, „Ulazak krstaša u Carigrad“, „Na barikadama 28. jula 1830“).

1812 – Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, koji je prvi počeo praviti topove od livenog čelika i vrlo brzo stekao monopol u snabdevanju oružjem većeg broja evropskih zemalja. Koncern „Krup“ bio je glavni snabdevač oružjem Nemačke u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je 1948. godine Krupovog potomka na 12 godina zatvora i konfiskaciju imovine.

1828 – Rusija je objavila rat Turskoj u znak podrške Grčkoj u borbi za nezavisnost.

1894 – U Aleksandriji, u Egiptu rođen je Rudolf Hes (Heš), nacistički lider i Hitlerov zamenik. Na sudenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju zbog ratnih zločina. U avgustu 1987. izvršio je samoubistvo u zatvoru Špandau.

1904 – Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete 1894. Uveo je zakon o metarskim merama u Srbiji.

1910 – Rođen je književnik Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pisao je romane („Derviš i smrt“, „Tišina“, „Tvrđava“), pripovetke, eseje i filmske scenarije.

1915 – Italija je tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i prešla u Prvom svetskom ratu na stranu sila Antante uz obećanje da će dobiti Tirol, Trst, Goricu, Istru, delove Dalmacije i Albanije.

1931 – Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca u to vreme.

1937 – Da bi pomogli generalu Franku (Franco) u vreme španskog građanskog rata, Hitlerovi avioni bombardovali su španski grad Gernika. Razaranje ovog grada inspirisalo je Pikasa (Picasso) da naslika čuvenu „Gerniku“, apokaliptični prikaz građanskog rata.

1942 – U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo je najmanje 1.540 ljudi.

1945 – Uhapšen je maršal Henri Filip Peten (Philippe, Petain) šef francuskog kolaboracionističkog režima sa sedištem u Višiju u Drugom svetskom ratu. Osuđen je na smrt zbog izdaje, ali mu je zbog ranijih zasluga i starosti kazna preinačena u doživotnu robiju.

1954 – U Ženevi je počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem (Dinh, Diem), uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.

1962 – Britanija je lansirala prvi satelit Ariel I.

1964 – Tanganjika, Zanzibar i Pemba su osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. promenila naziv u Tanzanija.

1984 – Umro je američki džez muzičar i vođa orkestra Vilijam „Kaunt“ Bejzi (William Count Basie). Članovi njegovog orkestra (1937) bili su i trubač Bak Klejton (Buck Claayton) i pevačica Bili Holidej (Billie Holiday).

1986 – Eksplodirao je četvrti blok nuklearne centrale u Černobilju u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a posledice, ove do sada najveće nuklearne katastrofe, još se ispituju. Nuklearna centrala trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine.

1994 – U Južnoj Africi su održani prvi izbori, na kojima su učestvovali i crnci i belci, i koji su označili kraj režima aparthejda.

1999 – Tokom vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju, Evropska unija je zabranila ulazak u zemlje članice Unije predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, visokim zvaničnicima SRJ i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte.

2003 – Na zasedanju Komisije UN za ljudska prava ozvaničen je kraj mandata specijalnog izaslanika za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori.

2005 – Sirija je u potpunosti povukla svoje trupe iz Libana, posle gotovo tri decenije vojnog prisustva u toj zemlji.

2005 – Paragvajski pisac Roa Bastos, jedna od centralnih ličnosti u latinoameričkoj književnosti, preminuo je u 88. godini. Za knjigu „Ja, vrhovni“ (1974.) dobio je Servantesovu nagradu (1989.).

2011 – Čileanski pesnik Gonzalo Rohas, preminuo je u 94. godini u Santjagu. Među njegovim najpoznatijim delima su knjige poezije „Nesreća čoveka“ (1948), „Protiv smrti“ (1964) i „Tama“ (1967). Dobitnik je više nagrada za književnost, uključujući i Nagradu Servantes, čileansku Nacionalnu nagradu za književnost, Nagradu kraljice Sofije za Iberijsko-američko pesništvo, meksičku Oktavio Paz nagradu.

2012 – Bivši Liberijski predsjednik Čarls Tejlor proglašen je krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. Tejlor je prvi bivši šef neke države osuđen pred Međunarodnim sudom. Uhapšen je 2006. a njegovo suđenje završeno je 2011.

2015 – Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev ponovo je izabran za šefa države pošto je dobio podršku 97,7 odsto glasača na predsedničkim izborima kojima se odazvalo 95,22 odsto birača.