Rođen u Damasku od znamenitih roditelja. Sabravši svetsku mudrost, on ne bude ipak zadovoljan nego pođe da sabira i čisto duhovnu mudrost. U lavri svetog Teodosija nađe se sa inokom Jovanom Moshom, koga uze sebi za učitelja, te zajedno sa njim krete da obiđe manastire i podvižnike u Misiru. Lozinka mu beše: svaki dan naučiti više duhovne mudrosti. Sve što su saznali, zapisali su i posle izdali u dve knjige pod imenom Limonar ili Cvećnik. Docnije su otišli u Rim gde Mosha umre ostaviv amanet Sofroniju da ga prenese ili na Sinaj ili u lavru Teodosijevu. Sofronije ispuni želju svoga učitelja i prenese mu telo u lavru Teodosijevu, a potom zadrža se u Jerusalimu, koji baš u to vreme bi oslobođen od Persijanaca. Prisustvovao je povratku Časnog Krsta iz Persije, koga je car Iraklije na svojim leđima uneo u Sveti Grad. Stari patrijarh Zaharija, povraćen takođe iz ropstva, ne požive dugo, pa kad se preseli u onaj svet, zameni ga Modest, a posle ovoga († 364) zameni blaženi Sofronije. Sa osobitom mudrošću i revnošću on upravljaše crkvom deset godina. Ustajaše u odbranu Pravoslavlja od monotelitske jeresi, koju on na svom Saboru u Jerusalimu osudi pre nego što ona bi osuđena na VI vaseljenskom saboru. Napisao je žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme. Kada arapski kalif Omar osvoji Jerusalim, umoli ga Sofronije da poštedi hrišćane, što Omar pritvorno i obeća. Kada ubrzo Omar poče da pljačka i zlostavlja hrišćane u Jerusalimu, Sofronije se sa mnogim vopljem moljaše Bogu da ga uzme između živih na zemlji, da ne gleda oskrvnjenje svetinja. I usliša Bog molitvu njegovu, i uze ga k sebi u dvore Svoje nebesne 644. godine.