Postradaše za Hrista Gospoda u vreme gonjenja Dekijeva 250. godine. Njihova su imena: Teodul, Saturnin, Evpor, Gelasije, Evnikijan, Zotik, Pompije, Avgatopus, Vasilid i Evarest. Svi behu ugledni i česni građani, najbolji među najboljim. Кada ih izvedoše na gubilište, oni behu radosni veoma, i prepirahu se, ko će od njih prvi biti posečen, jer svaki željaše prvi poći ka Hristu ljubljenom. Potom se pomoliše: „Prosti, Gospode, slugama Tvojim, i primi izlivenu krv našu za nas, za srodnike naše i prijatelje i za sve otečestvo, da se svi oslobode od tame neznanja i Tebe poznadu, istinitu svetlost, o Care večni!” Posečeni behu i u carstvo slave pređoše, da se raduju večno.
Facebook citati
„HOĆU DA MOGU DA NEĆU, KAD KAŽU DA MORA …“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.