Od dobra drveta i rod dobar. Ovaj divni svetitelj imađaše roditelje blagorodne i velikoimenite. Rođen bi u Rimu, gde mu otac bi carski antipat. Majka mu Antija slušaše Jevanđelje od samog velikog apostola Pavla, i od ovoga apostola bi krštena. Ostavši rano udova, ona dade sina svoga jedinca na učenje i na službu episkopu rimskom Anikiti. Videći Elevterija Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom, episkop ga rukopoloži u petnaestoj godini za đakona, u osamnaestoj za prezvitera, a u dvadesetoj za episkopa. Bogodana mudrost nadoknađavaše Elevteriju ono što mu oskudevaše u godinama. I postavljen bi ovaj bogougodnik za episkopa Ilirije sa sedištem u Valoni (Avloni) Albanskoj. Dobro čuvaše stado svoje dobri pastir, i umnožavaše ga iz dana u dan. Adrijan, car hristogonitelj, posla nekog vojvodu Feliksa s vojnicima, da uhvati i dovede Elevterija u Rim. Кada jarosni Feliks stiže u Valonu i uđe u crkvu, vide i ču svetog arhijereja Božjeg, najedanput se promeni srce njegovo, i on posta hrišćaninom. Elevterije ga krsti i pođe s njim u Rim, pođe veselo kao da iđaše na pir, a ne na sud i muke. Car naloži ljuta istjazanja na blagorodnog Elevterija: šibanje, pečenje na železnom krevetu, kuvanje u smoli, gorenje u peći ognjenoj. No silom Božjom Elevterije bi izbavljen od svih ovih smrtonosnih istjazanja. Videći ovo sve Кoriv, eparh rimski, izjavi i sam, da je hrišćanin. Кoriv bi mučen, pa posečen. Isto tako i Feliks blaženi. Najzad odsekoše dželati carski i česnu glavu svetog Elevterija. Кada majka dođe nad mrtvo telo sina svoga, Antija sveta, i ona bi posečena. Njihova tela preneta u Valonu, gde sveti Elevterije i do danas proslavlja ime Hristovo mnogim čudesima. Postrada u vreme Adrijana, 120. godine.