8. p. n. e. Umro je rimski literata Horacije, najveći rimski lirski pesnik, koji se više od ijednog grčkog ili rimskog pesnika odlikovao raznovrsnošću pesničkog izraza. Tokom boravka u Atini podrobno je upoznao grčku kulturu, filozofiju i umetnost. Njegov trezveni izraz, hladne ironične opservacije, strogi moralni zahtevi, usklađeni sa estetskom savršenošću pesme, izvršili su ogroman uticaj na rimsko, ranohrišćansko i evropsko pesništvo. Dela: „Epode“, „Satire“, „Pesme“ ili „Ode“, „Pisma“.

1570. Umro je italijanski arhitekta i vajar Jakopo Sansovino, majstor proporcija i savršene harmoničnosti konstrukcije i dekora. Najpre je radio u Firenci i Rimu, a 1527. je prešao u Veneciju, gde je podigao svoje najlepše građevine Biblioteku i Lođetu. Zgrade koje je projektovao ukrašavao je sopstvenim statuama. Izradio je i statue „Neptun“ i „Mars“ za stepenište Duždeve palate i reljefe u mermeru u lođi crkve Svetog Marka.

1701. Rođen je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merenje toplote koja je po njemu dobila ime. Osmatrao je severnu svetlost i efekte njenih magnetnih smetnji, obavljao svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove satelite, ali je pažnju naučne javnosti pobudio tek izumom skale za merenje toplote. Na njoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a tačka otapanja leda s nula stepeni. Sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali. Osim Celzijusove postoji i Farenhajtova skala za merenje toplote podeljena na 180 i Reomirova podeljena na 80 stepeni.

1846. Rođen je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao „fruškogorski slavuj“. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. „prostih pesama“, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio „Pesme“. Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.

1874. Rođen je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti 1952. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.

1879. Francuska skupština premeštena je iz Versaja u Pariz.

1895. Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana „Dama s kamelijama“. Ostala dela: drame „Nezakoniti sin“, „Deniza“, „Gospodin Alfons“, „Polusvet“.

1895. Švedski fabrikant i pronalazač dinamita Alfred Nobel napisao je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zaveštao za razvoj nauke i literature kao i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih delova za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir. Umro je 1896. a nagrade su prvi put dodeljene 1901. Od 1969. dodeljuje se i Nobelova nagrada za ekonomiju.

1900. Rođen je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa „Acta medica jugoslavica“. Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo „Klinička hematologija“.

1919. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovala na strani Centralnih sila, Bugarska je u Neiju potpisala mirovni ugovor na osnovu kojeg je dotadašnja bugarska Trakija pripala Grčkoj, a gradovi Strumica, Bosilegrad i Caribrod (sadašnji Dimitrovgrad) Srbiji (Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca).

1921. Rođen je čehoslovački državnik slovačkog porekla Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih 20. veka, nazvanih „Praško proleće“. Bio je najistaknutiji protagonista demokratizacije i preporoda društva i Komunističke partije Čehoslovačke i izgradnje „socijalizma s ljudskim likom“. U Drugom svetskom ratu 1944. učestvovao je u slovačkom narodnom ustanku. Od 1963. bio je na čelu Komunističke partije Slovačke, a u januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ umesto Antonjina Novotnog. svrgnut je posle vojne intervencije pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. naimenovan je za ambasadora uTurskoj, ali je već 1970. opozvan i potom je dve decenije proveo u potpunoj političkoj izolaciji. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačke skupštine.

1926. Ahmed Ben Zogu je u Tirani potpisao pakt s vođom fašističke Italije Benitom Musolinijem kako bi obezbedio svoj režim, što je pokazalo se, bila zabluda.

1940. Nacistička Nemačka anektirala je u Drugom svetskom ratu (i formalno) francusku pokrajinu Lorenu (Lotaringija) i Alzas.

1940. U Rumuniji je profašistička „Gvozdena garda“ ubila više od 60 saradnika izbeglog kralja Karola II, uključujući bivšeg predsednika vlade Nikolu Jorgu.

1941. Zauzimanjem tvrđave Gondar u Etiopiji snage Velike Britanije i saveznika slomile su u Drugom svetskom ratu jedinice fašističke Italije u Istočnoj Africi, čime su Etiopija, Somalija i Eritreja oslobođene okupacije. Tada je zarobljeno više od 23.000 italijanskih vojnika i tako je srušeno italijansko kolonijalno carstvo u istočnoj Africi, a Britanci su ostvarili punu kontrolu Crvenog mora i obezbedili se od prodora neprijatelja ka Sueckom kanalu s juga.

1942. Rođen je američki rok pevač, gitarista i pisac pesama afroameričkog porekla Džimi Hendriks, jedan od najpopularnijih muzičara u svetu šezdesetih godina 20. veka. Umro je 1970. od prekomerne doze droge.

1942. Francuska ratna flota stacionirana u luci Tulon, potopljena je kako ne bi bila upotrebljena od strane Nemaca.

1953. Umro je američki pisac Judžin Gledston O’Nil, tvorac moderene američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prelazi u brutalnost. Drame i trilogija „Elektri priliči crnina“, u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na savremeni svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame „Iza horizonta“, „Ana Kristi“, „Sva božja deca imaju krila“, „Veliki bog Braun“, „Car Džons“, „Dugo putovanje u Evropu“, „Žudnja pod brestovima“.

1955. Umro je francuski kompozitor švajcarskog porekla Artur Honeger, jedan od najistaknutijih polifoničara francuske muzike. Stvorio je novi stil napustivši francusku muzičku tradiciju. Napisao je više od 200 dela,uključujući filmsku muziku. Dela: oratorijumi „Kralj David“, „Jovanka Orleanka na lomači“, simfonijska dela „Letnja pastorala“, „Ragbi“, „Pasifik 231“, „Liturgijska simfonija“, kompozicija za klavir i orkestar „Končertino“, knjiga „Ja sam kompozitor“.

1961. Sovjetski Savez je predložio neodložnu zabranu nuklearnih proba bez međunarodne kontrole.

1975. Postavljeni su poslednji metri pruge Beograd-Bar. Više od 100 godina, pre konačne realizacije, ona je bila u strateškom, ekonomskom i graditeljskom programu Srbije, ali je gradnja počela tek 1952. a radovi su intenzivirani tek 1968. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukata i mostova. Pruga koja ima 254 tunela i 234 mosta dugačka je 476 kilometara od čega 301 na teritoriji današnje Srbije. Prugu je u potpunosti finansirala Srbija iako je ona imala mnogo širi značaj.

1983. Prilikom pada kolumbijskog aviona „Boing 747“ u blizini madridskog areodroma „Barahas“ poginuo je 181 putnik i član posade.

1989. U eksploziji u vazduhu kolumbijskog aviona „Boing 727“, najverovatnije kao posledica podmetnute bombe, poginulo je svih 107 putnika i članova posade. Avion je leteo na relaciji Bogota-Kali.

1990. Ministar finansija Džon Mejdžor izabran je za premijera i šefa Konzervativne stranke Velike Britanije, posle ostavke Margaret Tačer.

1991. Razbesnela masa napala je u Pnom Penu nominalnog lidera „Crvenih Kmera“ Kije Sampana, koji je evakuisan u Bangkok da ne bi bio linčovan. Tokom strahovlade komunističkog (maoističkog) pokreta Crvenih Kmera pod vođstvom Pola Pota, od aprila 1975. Do decembra 1978. – kada su zbačeni s vlasti vijetnamskom vojnom intervencijom, pobijeno je između milion i dva miliona stanovnika Kambodže.

1996. U eksploziji gasa u rudniku uglja u kineskoj provinciji Šansi poginuo je najmanje 91 rudar.

2000. Na zapadu Norveške otvoren je tunel Lerdal, koji je dužinom od 16,9 kilometara nadmašio Sveti Gothard, do tada najduži drumski tunel u svetu.

2001. NASA je saopštila da je svemirski teleskop „Habl“ otkrio atmosferu na jednoj planeti udaljenoj 150 miliona svetlosnih godina od Zemlje, što je prvo direktno otkriće atmosfere van našeg Sunčevog sistema.

2005. U eksploziji u rudniku uglja u pokrajini Helionđiang, na severoistoku Kine, poginula su 183 rudara.

2005. u Francuskoj je prvi put u svetu uspešno izvedena delimična transplantacija lica.

2006. Prilikom pada iranskog vojnog aviona poginulo 36 ljudi. Dve osobe su preživele udes aviona tipa „Antonov 74“, koji je trebalo da sleti u Širazu, 1.000 kilometara južno od iranske prestonice Teherana.

2006. Skupština Kanade odlučila je da frankofonsku pokrajinu – Kvebek, prizna kao posebnu naciju unutar jedinstvene Kanade. Ovom odlukom je konačno priznata jezička i kulturna posebnost Kvebeka. Separatizam u toj provinciji, jednoj od četiri koje su se 1867. ujedinile i osnovale Kanadu, dovodio je više puta do ozbiljnih kriza, pa i uspostavljanja vanrednog stanja.