Jedan od dvanaest velikih apostola. Кroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda čudesnog i spasonosnog događaja. Naime: vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi: „Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj!” (Jn 20, 27-28). Posle silaska Svetog Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. On se malo ožalosti, što morade ići u tako daleku stranu, ali mu se Gospod javi i ohrabri ga. U Indiji sveti Toma obrati mnoge, velikaše i siromahe, u veru Hristovu, i zasnova tamo crkvu, i postavi sveštenike i episkope. Između ostalih obrati Toma u veru i dve sestre, žene dvojice kneževa indijskih, Tertijanu i Migdoniju. Zbog vere obe ove sestre biše namučene od svojih muževa, s kojima ne htedoše živeti posle krštenja svoga i otpuštene. Oslobodivši se braka one poživeše bogougodnim životom do smrti. Dionisije i Pelagija, najpre vereni međusobno, kada čuše apostolsku propoved, ne saživeše se, nego se posvetiše podvigu. Pelagija skonča život kao mučenica za veru, a Dionisije beše postavljen od apostola za episkopa. Кnez Muzdije, muž Tertijanin, kome Toma krsti i ženu i sina, Azana, osudi apostola na smrt i posla pet vojnika, koji ga probodoše sa pet kopalja. I tako predade dušu svoju u ruke Hristu svome sveti apostol Toma. Pre smrti svoje i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. No stigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečiste, ali ne nađoše tela u njemu. Gospod beše uzeo Mater Svoju u naselja Svoja nebesna. I tako Toma sveti tamo svojim neverovanjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a ovde svojim odocnjenjem otkri nam čudesno proslavljenje Matere Božje.