Četiri petine građana i građanki Rasinskog okruga ne zna koliko ima odbornika u lokalnom parlamentu ni ko su oni ili one, a tek svaki peti građanin je barem jednom učestvovao u javnim debatama koje su organizovale lokalne vlasti.

U sklopu projekta „Nezavisni mediji za slobodan protok informacija u Rasinskom okrugu“ Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je sproveo terensko istraživanje o stavovima građana o transparentnosti lokalnih samouprava.

Građani su imali mogućnost da anonimno popune upitnik u kojem su bila pitanja koja su se odnosila na rad lokalne samouprave, načine informisanja građana kao i stepen poverenja.

U jednom od prethodnih tekstova objavili smo kako su anketirane osobe odgovorile na prvih šest pitanja.

Samo 5% građana učestvovalo je, barem jednom, u nekoj od javnih debata FOTO: CINK

Sedmo pitanje koje smo postavili građanima Rasinskog okruga glasilo je „Da li znate koliko odbornika ima lokalna skupština i ko su odbornici?“. Dobijeni rezultat je poražavajući. Čak 80,9% anketirani odgovorilo je na ovo pitanje negativno a samo 19,1% sa „da“.

„Slične rezultate dobili smo i na naredno pitanje – „Da li znate da možete prisustvovati sednicama lokalne skupštine?“. Negativan odgovor dalo je 78% anketiranih a pozitivan samo 22%. Ovakvi rezultati jasno pokazuju da građani nisu previše zainteresovani za rad lokalnog parlamenta jer, verovatno, smatraju da se ključne odluke donose na nekim drugim mestima. Od ranije je poznato da je izlaznost na lokalnim izborima, kada se održavaju u različitim terminima od paralemntarnih ili predsedničkih, niža“, zaključuje analitičar Saša Paunović.

Situacija je nešto bolja kada je reč o prepoznatljivosti lokalnih funkcionera. Trećina anketiranih građana i građanki Rasinskog okruga tvrdi da im je poznato ko su pomoćnici predsednica ili predsednika opštine (gradonačelnice) i direktori javnih preduzeća. Dve trećine anketiranih je i u ovom slučaju odgovorilo negativno.

Najlošija situacija je kada se radi o javnim debatama – raspravama organizovanim od strane lokalnih samouprava. Samo 5% anketiranih tvrdi da je nekada učestvovalo na ovakvim skupovima dok 95%  nije nikada.

Građane i građanke smo pitali i da se izjasne koja opštinska (gradska) služba najtransparentnije funkcioniše. Ponuđeno im je da upišu dva odgovora a dobijeno je puno različitih odgovora što je, verovatno, u skladu sa ličnim iskustvom anketiranih. Najčešći odgovori su bili „nijedna“ i „ne znam“. Među službama i ustanovama koje su ocenjene kao transparentne našli su se JKP, matična služba, Služba za vanredne situacije, Vodovod…

Na pitanje „Po vašem mišljenju koja opštinska (gradska) služba ne funkcioniše transparentno?“ najviše ispitanika i ispitanica je odgovorilo sa „ne znam“. Po učestalosti sledio je odgovor „Sve“.

Na listi netransparentnih ustanova i službi našli su se JKP, Poslovni centar, Toplana, Gradska uprava Kruševca, Odsek za urbanizam, Komunalna policija. Verovatno bi i u ovom slučaju imali preciznije podatke da su ponuđene određene opcije kao odgovor ali smo želeli da građani i građanki, na osnovu sopstvenog iskustva, ukažu na netransparentne službe.

Izvor: krusevacpress.com