Rođen u selu Vitari kod grada Samosata u Mesopotamiji od hrišćanskih roditelja, Ilije i Marte. Izmoljen od Boga suznim molitvama majke nerotkinje, i kao jedinac sin odmalena Bogu na službu posvećen. U dvanaestoj godini primi monaški čin, poseti Simeona Stolpnika i od ovoga bi blagosloven. Željan samoće, Danilo napusti manastir i povuče se u neki zapusteli idolski hram na obali Crnog mora. Tu pretrpi bezbrojne napasti od demona, no pobedi sve strpljenjem, molitvom i znamenjem krsta. Posle toga pope se na stolp, na kome osta do smrti svoje trpeći podjednako i žegu i studen i napade od ljudi i od demona. Oko njegovog stolpa sabraše se učenici mnogi, i on ih nastavljaše k životu večnom primerom svojim i rečima. Ovoga Svog odanog slugu nagradi Bog još u ovom životu blagodaću velikom, te činjaše čudesa mnoga, korisna ljudima, i proricaše buduće događaje. Od svih strana sticaše se narod pod stolp njegov tražeći od svetitelja Božjeg pomoć i savet. Carevi i patrijarsi dolazili su k njemu kao i prosti ljudi. Car Lav Veliki dovodio je svoje goste iz drugih država, kneževe i velikaše, i pokazivao im svetog Danila na stolpu govoreći im: „Evo čuda u mome carstvu!” Proreče Danilo dan smrti svoje, pouči učenike svoje kao otac sinove svoje i oprosti se s njima. Pred smrt njegovu učenici videše nad stolpom angele, proroke, apostole i mučenike. Poživivši osamdeset godina upokoji se ovaj angelski čovek 489. godine i pređe u Carstvo Hristovo.