Na skriveno te vodim mesto - Jastrebac na turističkoj mapi Srbije
LOVNI TURIZAM NA JASTREPCU

Lovni turizam podrazumeva turističko putovanje koje se preduzima sa ciljem lova na divlje životinje, bilo u slobodnoj prirodi (divljini) ili u prostoru koji je posebno oblikovan i namenjen za lov (rezervat).

Za praistorijskog čoveka sam lov je predstavljao jednu od najstarijih ljudskih aktivnosti (još u kamenom dobu), a i način opstanka i života. U antičkom dobu lov je služio kao sredstvo za sticanje ratnih veština i tada se  pojavljuju prvi propisi u vezi sa lovom. U srednjem veku uz pomoć luka i strele čoveku je služio u ratnim pohodima, ali i kao vrsta zabave.

Lov se može tretirati i kao sport, zabava, turistička atrakcija, privredna delatnost.

lov-turizam

 

 

OSNOVNE KARAKTERISTIKE LOVNOG TURIZMA

  • Eksploatacija prirodnog resursa koja podrazumeva njegovo neposredno fizičko uništenje, ali uz određenu finansijsku nadoknadu.
  • Lovni turizam je vezan za područja koja, po pravilu, nemaju drugu turističku funkciju i mogućnost ekonomske valorizacije.
  • Prirodna ograničenost i devastacija ovog resursa u jednoj zemlji usmerava lovce ka inostranim destinacijama.
  • Periodi lova (kasna jesen, rana zima) smanjuju negativne efekte sezonalnosti turizma u celini.
  • Prihodi od lovnog turizma su vrlo značajni, jer uključuju raznovrsnu potrošnju (osim “turističkih usluga”, tu su i odstrelne takse, iznajmljivanje opreme i oružja i drugih usluga).
  • Razvoj lovnog turizma pospešuje uposlenost raznih privrednih i vanprivrednih delatnosti, jer lovnoturistički proizvod sačinjava niz komponenata.
  • Boravak u lovnom turizmu je relativno kratak (3-4 dana), pa je potreban optimalni nivo organizacije za uspešno pružanje usluga od strane svih subjekata ponude.

Takođe postoje i dve vrste lova:

  • Lov visoke divljači (jelen, srna, divokoza…)
  • Lov niske divljači (zec, fazan, jarebica…).

 

LOV NA JASTREPCU

Po narodnom predanju, verovalo se da je Miloš Obilić rodom iz Kobilja i da je pre polaska u Kruševac živeo u zamku i u selu Lovci imao svoje lovište.

Takođe, predanje kaže da je Miloš Obilić sa velikom grupom lovaca, sa sokolovima, hrtovima i zagarima, lovio „tri bijela dana“ po Jastrepcu, na „zelenom u gori jezeru“. Jezero se nalazilo kraj današnje Lomnice, na mestu izvora kisele vode. Prema iskopinama i nađenom oružju, može se tvrditi da je lov srpske vlastele u ovom kraju bio razvijen i da se lovilo po Jastrepcu, naročito na mestima gde su danas sela Lovci, Sokolovica i Lomnica.

Obilic

Miloš Obilić

 

 

Lovište “Veliki Jastrebac” smešteno je na istoimenoj planini, u visinskom položaju od 200 do 1.500 m nadmorske visine. Nalazi se u blizini Lomničke reke zauzimajući površinu od  29.731 ha.

Prostor od 400 ha je ograđen i u njemu se intenzivno uzgaja evropski jelen i divlja svinja. Pored ovih životinja, lov je moguć i na srneću divljač i šumsku šljuku. U okviru samog lovišta nalazi se i lovačka kuća „Ravnište“ kapaciteta 35 ležaja.

Lovačka kuća „Ravnište“ locirana je u centalnom delu lovišta „Veliki Jastrebac“. Kuća je od Beograda udaljena 210 km, od Niša 30 km i od Kruševca 20 km. Objekat je kapaciteta 27 ležaja. Gostima se nudi smeštaj u dvokrevetnim, četvorokrevetnim i višekrevetnim sobama ili apartmanu. U sastavu objekta su i dve sale za odmor. Uz sam objekat nalazi se novoizgrađeni letnjikovac.

 

ŽIVOTINJSKI SVET NA JASTREPCU

Za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.

Danas na Jastrepcu ima: srna, divljih svinja, vukova, lisica, jazavaca, divljih mačaka, veverica… Od pernate divljači sreću se: jastreb, soko, sova, detlić, žuna, kukavica, gavran… U atarima sela podno Jastrepca se mogu sresti pored navedenih i fazani, jarebice, šljuke, grlice, golubovi, slavuj, senice, čvorci, laste, sojke, vrapci, svrake… Od divljači tu borave i jež, tvor, lasica, šumska kornjača, gušteri i zmije.

Nekada je u šumama Jastrepca živeo i medved, koji je istrebljen krajem 19. veka. U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu i danas se čuva jedan primerak prepariranog medveda, za koga stoji zapis da je „poslednji sa Jastrepca“. Odstreljen je 4. 12. 1885. godine (ustrelio ga je kralj Milan Obrenović), na mestu zvanom Hajdučka glava. Muzeju ga je poklonila kraljica Natalija.

 

krusevac.link-2021

About the author

Related Post

Arhiva
ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com