Lovni turizam podrazumeva turističko putovanje koje se preduzima sa ciljem lova na divlje životinje, bilo u slobodnoj prirodi (divljini) ili u prostoru koji je posebno oblikovan i namenjen za lov (rezervat).

Za praistorijskog čoveka sam lov je predstavljao jednu od najstarijih ljudskih aktivnosti (još u kamenom dobu), a i način opstanka i života. U antičkom dobu lov je služio kao sredstvo za sticanje ratnih veština i tada se  pojavljuju prvi propisi u vezi sa lovom. U srednjem veku uz pomoć luka i strele čoveku je služio u ratnim pohodima, ali i kao vrsta zabave.

Lov se može tretirati i kao sport, zabava, turistička atrakcija, privredna delatnost.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE LOVNOG TURIZMA

• Eksploatacija prirodnog resursa koja podrazumeva njegovo neposredno fizičko uništenje, ali uz određenu finansijsku nadoknadu.
• Lovni turizam je vezan za područja koja, po pravilu, nemaju drugu turističku funkciju i mogućnost ekonomske valorizacije.
• Prirodna ograničenost i devastacija ovog resursa u jednoj zemlji usmerava lovce ka inostranim destinacijama.
• Periodi lova (kasna jesen, rana zima) smanjuju negativne efekte sezonalnosti turizma u celini.
• Prihodi od lovnog turizma su vrlo značajni, jer uključuju raznovrsnu potrošnju (osim „turističkih usluga“, tu su i odstrelne takse, iznajmljivanje opreme i oružja i drugih usluga).
• Razvoj lovnog turizma pospešuje uposlenost raznih privrednih i vanprivrednih delatnosti, jer lovnoturistički proizvod sačinjava niz komponenata.
• Boravak u lovnom turizmu je relativno kratak (3-4 dana), pa je potreban optimalni nivo organizacije za uspešno pružanje usluga od strane svih subjekata ponude.

Takođe postoje i dve vrste lova:

• Lov visoke divljači (jelen, srna, divokoza…)
• Lov niske divljači (zec, fazan, jarebica…).

LOV NA JASTREPCU

Po narodnom predanju, verovalo se da je Miloš Obilić rodom iz Kobilja i da je pre polaska u Kruševac živeo u zamku i u selu Lovci imao svoje lovište.

Takođe, predanje kaže da je Miloš Obilić sa velikom grupom lovaca, sa sokolovima, hrtovima i zagarima, lovio „tri bijela dana“ po Jastrepcu, na „zelenom u gori jezeru“. Jezero se nalazilo kraj današnje Lomnice, na mestu izvora kisele vode. Prema iskopinama i nađenom oružju, može se tvrditi da je lov srpske vlastele u ovom kraju bio razvijen i da se lovilo po Jastrepcu, naročito na mestima gde su danas sela Lovci, Sokolovica i Lomnica.

Miloš Obilić

Za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.

Danas na Jastrepcu ima: srna, divljih svinja, vukova, lisica, jazavaca, divljih mačaka, veverica… Od pernate divljači sreću se: jastreb, soko, sova, detlić, žuna, kukavica, gavran… U atarima sela podno Jastrepca se mogu sresti pored navedenih i fazani, jarebice, šljuke, grlice, golubovi, slavuj, senice, čvorci, laste, sojke, vrapci, svrake… Od divljači tu borave i jež, tvor, lasica, šumska kornjača, gušteri i zmije.

Nekada je u šumama Jastrepca živeo i medved, koji je istrebljen krajem 19. veka. U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu i danas se čuva jedan primerak prepariranog medveda, za koga stoji zapis da je „poslednji sa Jastrepca“. Odstreljen je 4. 12. 1885. godine (ustrelio ga je kralj Milan Obrenović), na mestu zvanom Hajdučka glava. Muzeju ga je poklonila kraljica Natalija.