Prošlo je šest godina od kada je Srbija započela pristupne pregovora sa Evropskom unijom (EU). Da podsetimo, to je period u kojem je Hrvatska sprovela sve neophodne reforme i potpisala sporazum o članstvu. Na žalost – Srbija u 2020. godini, po prvi put nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, a zatvorila je samo 2 od ukupno 35.
Zvanična potvrda o napretku Srbije ka članstvu u EU stigla je i iz Brisela. Naime, Savet ministara EU zaključio je da je potrebno da dođe do napretka u oblastima: demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija kako bi se otvorila nova poglavlja.
Nemački ministar za Evropu – Mihael Rot
Nemački ministar za Evropu Mihael Rot nedavno je izjavio – „Ako se utvrdi da je u ključnim pitanjima došlo do dovoljnog napretka, ne bi bilo teško ići dalje i otvarati poglavlja”.
Takođe i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio je da su reforme u oblasti vladavine prava od suštinskog značaja i da je saradnja sa institucijama EU dobar način za nastavak unapređenja ove oblasti.
Međutim, ne samo da EU napredak Srbije ocenjuje kao nedovoljan, već je i srpsko društvo sve podeljenije u stavu da li zemlja treba da uđe u Evropsku uniju. To su pokazali rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u poslednjih šest mesececi.
Procenat ispitanika koji se protive učlanjenju Srbije u EU prvi put je prešao 50% i, sa 35% u 2017. godini, porastao na 51, dok je podrška članstvu porasla za tri% i iznosi 46.
Po svemu sudeći, sve je manje verovatno i da će se ispuniti prognoza iz 2018. godine o ulasku Srbije u Evropsku uniju do kraja 2025. godine. Ono što je činjenica je da je Srbija još uvek daleko od kraja pregovora, čak nismo došli ni do polovine, i realno, u ovom trenutku taj rok nije ostvariv.
Zašto ove godine nismo otvorili nijedno poglavlje?
Listom, svi evropski zvaničnici ističu dva osnovna razloga za manjak napretka u otvaranju novih poglavlja: stanje demokratije i vladavine prave i sporost reformi. Takođe, ističu i ozbiljnost političke krize i urušavanje demokratskih institucija. U junu ove godine sedam od 27 država članica EU bilo protiv otvaranja poglavlja sa Srbijom.
Ovo je ozbiljan krug država. Ne radi se o tome da vas blokiraju jedna ili dve države, pa da možete da kažete da postoje nacionalni interesi koji vas sprečavaju – ovo je sistemsko pitanje i svi zameraju stanje vladavine prava.
Srbija je i prethodnih godina, kada je otvarala po dva poglavlja godišnje, po nepisanom pravilu otvarala manji broj poglavlja nego što je tvrdila da je spremna da otvori, ali da ni tim tempom nije napravila veći napredak.
Da li možemo reći da su Evropske integracije Srbije toliko usporile da tako reći “tapkaju” u mestu, posebno ako imamo u vidu da se u EU ne ulazi otvaranjem, već zatvaranjem poglavlja.
Poruka koja se već godinama unazad ponavlja glasi: otvaranje pregovaračkih poglavlja o članstvu s EU nije neki velikodušni poklon Brisela, već isključivo zavisi od ostvarenog napretka Srbije kao zemalje kandidata za članstvo.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nedavno je u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel rekao da su na evropskom putu Srbije „reforme u oblasti vladavine prava od suštinskog značaja i da je saradnja institucijama EU dobar put za nastavak unapređenja ove oblasti”.
A u poslednjem razgovoru sa ambasadorima zemalja članica EU u Beogradu naglasio je da je Srbija „iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću”.
Šta nas očekuje u 2021. godini što se tiče evropskih integracija ostaje da se vidi!
