SARADNJA
Da li nas pametni telefoni čine glupljim?

Pametni telefoni određuju naš svakodnevni život. U međuvremenu, zbog sve veće upotrebe ovih uređaja, čak govorimo o zombijima pametnih telefona, takozvanim “smombijima”. Ali, kakve efekte pametni telefoni imaju na naš mozak? Naučnici su istražili upravo ove efekte i postigli značajne rezultate u analizi upotrebe pametnih telefona.

Pametni telefoni su danas stvarno pametni. Pamte sve naše kontakte, pomažu da nađemo put do svake lokacije i podsećaju nas na rođendan prijatelja ili članova porodice. Ali, da li nas pametni telefoni čine glupljim?

Aplikacija Digital Wellbeing služi za praćenje aktivnosti korisnika na pametnom telefonu. Tu se vidi broj poziva, poruka, vreme potrošeno na svaku od aplikacija… Ona je jedan od načina da sami vidimo koliko koristimo pametni telefon. Mešutim, koliko god da su različite poruke važne i video spotovi zanimljivi, svaka poruka ili poziv izaziva kod korisnika određeni nivo stresa. Svaka notifikacija ili zvono izaziva oslobađanje hormona stresa kod korisnika pametnog telefona. Srčani ritam se ubrzava, mišići se zatežu… stvar nije baš zabavna.

Tehničke kompanije vole tzv. “push” notifikacije, jer žele da maksimalno povećaju vreme koje mi trošimo na aplikacije. Razlog je to da, što ih više koristimo, više informacija mogu da prikupe o nama. A njih mogu da prodaju za oglašavanje. Naučnik Hening Bek je istraživao efekte korišćenja pametnih telefona na ljudski mozak. On se bavio načinom na koji reaguje diencefalon, deo mozga koji propušta stimulanse “na dalju obradu” i načinima na koji se javljaju smetnje.

Proizvođači mobilnih aplikacija se trude da zaokupe i drže našu pažnju. I to rade push notifikacijama, vibracijama, audio signalima itd. Takvi stimulansi aktiviraju različite oblasti u mozgu i utiču na sposobnost koncentrcije. I, odjednom, mozak korisnika nije fokusiran samo na jedan zadatak, već mora da reaguje na veliki broj stimulansa. To znači da korisnik ne može da ispuni svoj zadatak i punu koncentraciju posveti svom prvobitnom poslu.

Prema novijim istraživanjima (The details of past actions on a smartphone touchscreen are reflected by intrinsic sensorimotor dynamics) velika upotreba pametnih telefona nas čini nemirnijima. U normalnim okolnostima, što se više neko posveti zadatku – bolje će ga uraditi. I kao rezultat, njegovi signali u mozgu postaju mirniji. Ali, za korisnike pametnih telefona važi potpuno suprotno. Što više koriste svoje uređaje, to više grešaka pravi njihov mozak. Jedan od raloga za to se može tražiti u činjenici da korisnici često imaju nekoliko otvorenih aplikacija odjednom, što vodi ka preteranoj stimulaciji mozga.

Hening Bek kaže da ljudski mozak nije namenjen za istovremeno obavljanje više poslova u isto vreme. Kad se brzo prebacujemo sa jednog na drugi zadatak lako previđamo detalje i broj grešaka se povećava. Takođe, pri prelasku na drugi zadatak, mozak traži određeni period vremena za prilagođavanje, što je još jedan od izvora grešaka.

Problem nije u samoj tehnologiji, već u tome kako je koristimo. Kad koristimo pametne telefone sa više otvorenih aplikacija, mi smo u stanju rasejanosti. Čini se da nam promiču detalji, da ne možemo sve da uradimo – stres raste. I postajemo zaboravniji, jer ne možemo da posvetimo dovoljno pažnje pojedinostima.

Ali, aplikacije su tako korisne! Podsetnik za termin kod zubara koji bismo zaboravili, navigacija koja uvek zna najbolji put, Facebook predlaže da posetimo koncert ili izložbu… Neke od skorašnjih analiza pokazuju da ljudi postaju sve više lenji što se više oslanjaju na svoje pametne telefone (The brain in your pocket: Evidence that Smartphones are used to supplant thinking), posebno oni koji su više intuitivni nego analitički umovi. Oni koriste Google umesto svog pamćenja. Neki naučnici ovo nazivaju “Google efekat”. Više ne pamtimo stvari, jer ih možemo lako naći na Google-u. Dakle, da li nas pametni telefoni čine glupljim?

Do sada ni jedno istraživanje nije pronašlo konkretne dokaze da pametni telefoni menjaju način na koji na funkcioniše naš mozak. Ali, postoje znaci da mogu da utiču na naše pamćenje i osećaj za pravac.

Mozak se prilagođava načinu na koji ga koristimo. To posebno važi za naše pamćenje. Danas više ne moramo da pamtimo onoliko koliko smo morali u prošlosti. A korišćenje satelita znači da više ne moramo da koristimo svoj osećaj za pravac kao ranije. Sve to utiče na naš mozak.

U praksi, to znači da mi ne moramo više da pamtimo datume, brojeve telefona, termine… jer naši uređaji to rade za nas. To znači da pamtimo manje informacija. Ali, i manje vežbamo veštinu pamćenja, što ima svoje posledice. Sve to utiče na količinu informacija koje obrađujemo. Ljudski mozak se od kompjutera razlikuje i po tome što razume informacije koje pamti i obrađuje ih drugačije. Ljudski mozak posebno dobro pamti gde je pronađena određena informacija. To se lakše radi sa analognim izvorima informacija, nego sa digitalnim. Npr. kada čitamo knjigu, često u grubo možemo da se setimo na kojoj strani se otprilike nalazi neka informacija. Ali, kada čitamo neki tekst sa Interneta, ta informacija nam nije potrebna. I to utiče na našu sposobnost da zapamtimo neku informaciju.

Računari kompresuju podatke zato što je njihova mogućnost za memorisanje ograničena. Kod ljudi stvari stoje suprotno: što je više kontekstualnih informacija, lakše se prisećamo glavne informacije. Zato pojedinci, kao Nikolas Kar, tvrde da je ljudime teže da upamte informacije iz teksta koji su čitali na računaru. To je povezano sa činjenicom da ljudski mozak, što više ima upamćenih informacija, efikasnije pamti nove podatke. Takođe, za razliku od sistema veštačke inteligencije, ljudi su sposobni da donose odluke sa vrlo malo ulaznih podataka. Računarima treba mnogo podataka kako bi ih uporedili i uočili obrasce. Ljudi ne funkcionišu tako. Nam je dovoljna jedna informacija kako bismo razvili kompletan apstraktni model i primenili ga na novu situaciju.

Izvedeno je dosta zanimljivih eksperimenata koji dokazuju da smo, u neku ruku, postali zavisni od mobilnih telefona. Razlog leži u činjenici da su mnoge aplikacije napravljene tako da se naš mozak oseća kao u kockarnici. A naš mozak to voli! Jer, te aplikacije aktiviraju iste regione u mozgu na koje utiče uspeh u poslu ili dobitak u kazinu. I to nas čini zavisnicima…

Usled preteranog korišćenja pametnih telefona pojavili su se i novi strahovi kod ljudi. Neki od njih su: fantomska vibracija (kada korisnik misli da je osetio vibraciju svog uređaja, iako se ona nije desila), FOMO (fear of missing out – strah da se ne propusti nešto važno) ili NOMOPHOBIA (strah od ostanka bez mobilnog uređaja i toga da smo nedostupni).

Dobra je ideja skloniti pametni telefon od sebe povremeno, npr. kada krenete u šetnju. Digitalna detkosikacija je značajna za svakoga od nas. Opuštati se bez prekidanja je vrlo dobra stvar za naš mozak. Jer, mozgu dajemo vremena da na miru obradi sve što je pokupio tokom dana. A on to radi samostalno, jedino ga ne treba bombardovati novim stimulansima svakog minuta. Naše opuštajuće sanjarenje nam donosi mnogo dobrog, jer mozgu daje priliku da obradi i rasporedi sve ono što nije stigao ranije. Evo i par saveta za kvalitetniji život:

– napravite sebi prostor bez mobilnih uređaja
– ograničite prijem notifikacija od raznih aplikacija na svom telefonu
– zapitajte se koje su vam to aplikacije stvarno neophodne
– povremeno isključite i ignorišite svoj pametni telefona
– prebacite ekran svog pametnog telefona na crno beli način prikaza umesto na prikaz u boji, tako će biti manje privlačan
– redovno vežbanje smanjuje hormone stresa
– susresti ljude licem u lice je mnogo bolje nego komunicirati sa njima preko telefona
– spavajte dovoljno

Konačno, nema definitivnih dokaza da pametni telefoni izazivaju “digitalnu demenciju”, ali svako od nas treba da odluči koliko će ih koristiti. Baš kao i u slučaju televizije ili video igara.

About the author

Related Post

ARHIVA

 

 

Izrada sajta i hosting: Hosting – Srbija

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com