Bitan i nezaobilazan segment u procesu očuvanja životne sredine u svim razvijenim evropskim zemljama je svakako edukacija celokupnog stanovništva. Na našu žalost, Srbija se još uvek ne može pohvaliti da njeni građani imaju dovoljno razvijenu i probuđenu svest o ekologiji i značaju zaštite životne sredine. Međutim, mora se konstatovati da je u zadnjih petnaestak godina vidan napredak u smislu povećanog nivoa aktivnosti na polju sveobuhvatnog ekološkog edukovanja.

Usled brojnih problema, pre svega ekonomskih, kao i svih drugih, sa kojima se građani Srbije susreću zadnjih tridesetak godina, mnoge stvari su nam bile daleko bitnije od ekologije i same brige o prirodi. Često smo svedoci kakose iz automobila koji je u pokretu neposredno ispred nas izbacuje plastična kesa, PVC boca, prazna kutija cigareta… Redovno možemo da primetimo ogromne količine komunalnog otpada otpada u šumskim pojasevima, u priobalju reka i jezera, a divlje deponije su i dalje prisutne u našoj okolini.

Opšta saglasnost stručnjaka iz oblasti ekologije je da nema bitnog pomaka u očuvanju životne sredine ukoliko ne postoje sledeća tri elementa:

1. Svest o postojanju problema i njegova priroda,
2. Potreba i odluka da se taj problem reši i
3. Način kako će se pomenuti problem rešiti.

Za sva tri gore navedena elementa potrebna je, pre svega, razvijena svest kod građana koja se stiče kroz znanje i razumevanje. Iz ovoga proizilazi da je edukacija od presudnog značaja.

Edukacija građana treba da se sprovodi na nekoliko nivoa:

1. Redovno školovanje,
2. Alternativna edukacija,
3. Putem sredstva javnog informisanja,
4. Kroz promotivne kampanje

U Srbiji su sva četri pomenuta nivoa nedovoljno razvijena. Ipak, postoje vidljivi pomaci u odnosu na period od pre tridesetak godina. Ali tada nije bilo skoro ničega pa je bilo kakav pomak od ništa, zapravo nešto.

 

 

U zadnjih par godina značajno je pojačana edukacija u osnovnim školama ali to je još uvek nedovoljno. U srednjim školama gotovo da nema ništa (izuzetak su otvorena odeljenja koja školuju ekološke tehničare). Otvoreno je nekoliko studijskih programa na  fakultetima koji se bave ovom problematikom, ali i pored svega to nije dovoljno.

Alternativna edukacija sprovodi se kroz različite ad-hoc projekte NVO, aktivnostima lokalnih samouprava i nadležnog ministarstva. Može se reći da se mediji konstantno bave ovom problematikom. Postoje specijalizovane emisije koje se bave ekologijom na kanalima sa nacionalnom frekvencijom kao i emisije koje se emituju i na lokalnim medijima. Međutim, ti sadržaji uglavnom imaju kritički pristup prema određenim negativnim pojavama, dok je onaj edukativni deo sveden na minimum.

 

 

Edukacija najmlađih

Opšte je mišljenje da će se u perspektivi najbolji rezultati postići prvenstveno edukacijom naših najmlađih sugrađana kod kojih će biti razvijena svest o značaju i očuvanju životne sredine.

U tom smislu rađeno je više anketa i istraživanja u Republici Srbiji, a mi vam ovom prilikom prenosimo jedan od interesantnijih zaključaka koji se odnose na ovu problematiku, a koje je sproveo Univerzitet EDUCONS.