DRUŠTVO 45-mucenika
Svetih četrdeset pet mučenika

U vreme opakog cara Likinija, koji vladaše istočnim delom carstva Vizantijskog, bi veliko gonjenje hrišćana. U Nikopolju Jermenskom javi se namesniku carskom Lisiju sveti Leontije sa još nekoliko prijatelja svojih i reče mu, da su oni hrišćani. „A gde je vaš Hristos?” upita Lisije. „Ne bi li raspet, i ne umre li?” Na to sveti Leontije odgovori: „Кad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo”. Posle duge prepirke o veri Lisije ih izbi i baci u tamnicu, gde im ne davahu ni jesti ni piti. Neka blagorodna hrišćanka Vlasijana donošaše im vodu i dodavaše kroz tamnički prozor. I angel Božji javi im se u tamnici, da ih uteši i ohrabri. Кada bi suđenje, javiše se Lisiju i dva tamničara kao obraćeni hrišćani, i još mnogi drugi, svega četrdeset pet njih na broju. Sudija ih osudi sve na smrt no tako, da im prvo sekirom budu odsečene ruke i noge, pa posle da budu bečeni u oganj. Ta grozna kazna bi doslovno izvršena, i duše svetih mučenika odleteše Gospodu svome u večni život. Česno postradaše i carstvo naslediše 319. godine.

About the author

Related Post

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com