Jedan od najboljih komičara sa ovih prostora, rodjen je 1934.godine u Kruševcu. Njegovo poreklo je cincarsko, pa otuda to neobično ime. Diplomirao je glumu na FDU u Beogradu, u klasi Mate Miloševića. Još kao student druge godine igrao je u Narodnom pozorištu, u predstavama „Stanoje Glavaš“ i „Gospodja ministarka“. Neko vreme je bio angažovan u pozorištu „Boško Buha“, a onda je prešao u Atelje 212, gde je ostao preko trideset godina, kao ravnopravni član sjajne ekipe glumaca koji su činili neponovljivi „ateljeovski“ duh.

Taško je bio rodjeni komičar, i samom svojom pojavom, korpulentan, karakterističnog lika sa naglašenim obrvama i poluspuštenim očnim kapcima…Privatno je bio jednostavan, tih, skroman čovek koji se nije preterano eksponirao u javnosti. Sasvim nezasluženo, mimoišle su ga nagrade u zaista bogatoj pozorišnoj karijeri. U Ateljeu je igrao u ključnim predstavama, u „Kralju Ibiju“(Kotis), „Radovanu trećem“ (nezaboravni konobar), „Kafanica, sudnica, ludnica“, „Čudo u Šarganu“, „Rado ide Srbin u vojnike“, „Maratonci trče počasni krug“(Bili Piton)…Nije samo komedija bila njegov fah, igrao je i ozbiljne dramske uloge, sa jednakom ubedljivošću. Odigrao je 62 uloge u pozorištu. Deset godina je igrao svoju monodramu „Ne pucaj bre“.

Snimio je ukupno dvadeset šest filmova, debitovao je 1960.godine u „Bolje je umeti“, potom slede uglavnom male uloge u filmovima „Bokseri idu u raj“, „Majstor i Margarita“, „Čudo nevidjeno“, „Ćao inspektore“, „Nije lako sa muškarcima“, „Sabirni centar“…Upečatljiva je njegova uloga lovca u kultnom filmu „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana(1980) .

U ekranizaciji „Maratonaca“, reditelj Šijan je Taškovu pozorišnu ulogu Bilija Pitona dodelio Zoranu Radmiloviću. Nešto kasnije, 1984. Taško je imao glavnu ulogu u horor parodiji „Davitelj protiv davitelja“, po kojoj je ostao najpoznatiji. Maestralno je odigrao lik stidljivog, infantilnog Pere Mitića, dvostruke ličnosti – danju je dobroćudni prodavac karanfila (koji voli krempite), a noću se pretvara u napasnika i davitelja žena koje ne vole karanfile. Sutradan se ničeg ne bi sećao… Za ovu ulogu je nagradjen na više filmskih festivala. Igrao je i u još jednom Šijanovom filmu – „Tajna manastirske rakije“.

Za televiziju je snimio brojne drame, TV filmove i ekranizacije pozorišnih predstava: „Cipelice od krokodilske kože“, „Arsenik i stare čipke“, „Svinjski otac“… Igrao je u serijama: „Diplomci“, „Filip na konju“, „Kamiondžije“, „Bolji život“(Božidar Majković), „Dome, slatki dome“(Superhik)…

Umro je u Beogradu, u 58. godini, 1993.godine