ZAA i protiv Čorbe

Tradicija proslave Nove godine na trgovima nije ništa novo: Godinama unazad, dvadesetak i više, mislim, Kruševljane su zabavljali, uspešno i manje uspešno, brojni izvođači zabavne i narodne muzike, a nekad i kombinovano, što da ne?!

Što se Kruševljana tiče, prošlu godinu dočekali su uz Cecu, a na dočeku ove, 2017. od koje se svi nešto nadamo, pa makar da ne bude gora od prethodne, na gradskom trgu će nastupati „Riblja čorba“ i kruševački bend „ZAA“, čija je pevačica Sanja Vučić bila ovogodišnja predstavnica Srbije na takmičenju za Pesmu Evrovizije. I odlično peva dete, spora nema. A i Čorbu volim, stvarno.

E, sad dolazimo do onog malog što devojci sreću kvari: Na prvi i drugi pogled hvale vredna inicijativa, spontano ili ‘spontano’ pokrenuta je sa izuzetnim, humanim ciljem – da se na trgovima u Srbiji ne slavi Nova godina, već da se sredstva preusmere na lečenje bolesne dece.

I ne, nemam ja ništa protiv lečenja naše bolesne dece, koju svakako lečimo samostalnim ko koliko može donacijama, SMS porukama i na sve moguće načine…naprotiv, kao majka jednog, nekada bolesnog deteta, kome pomoći nije bilo čak ni na Marsu prva sam za to. Međutim…

Ovde ide veliko, baaaš veliko međutim: Sve od reda, gradske vlasti tvrde da taj novac za dočeke nije iz budžeta već od sponzora. Sponzori k’o sponzori, uvlače se svakoj vlasti, pa daruju šta im ćeif. Mislite li zaista da neki tamo predsedničić opštine u Zapizdini ima kohones i moć da ‘velikom privredniku’ kaže “Ej, bale, nema Nova godina, nego ti te pare daj za decu!”? Stvarno mislite? Blago vama. Ja jok. Odlično znam kako funkcionišu sponzorstva na gradskim nivoima.

Sponzori, ljudi moji, to su vam oni likovi, uglavnom, što iznad kancelarije stave, masnim slovima, natpis:

DONACIJE I POMOĆ NE DAJEMO!

I, osim ako nemaju neki interes, lični li finansijski, pare ne – da – ju! Ne, drugovi i drugarice, ne daju, jer, kako kažu, da su davali ne bi imali. To vam je okrutna stvarnost.

To što je Vučić onomad jeb’o EPS-u mater da daju neke pare za lečenje bolesne dece, to je da bi neko od ovih glavonja koji su lopovisali probao da izvuče dupe uz krik:”Pa dali smo pareee za decuuuu!” I tu se pretrgli. Pet miliona dinara. Za semenke.

Ali, realno mislim, a možda i grešim, kad bi sad zaredio on ili neko drugi, da razreže namet, pa da sva ova javna i manje javna preduzeća, sa ili bez putera na glavi, krenu da odvajaju za lečenje sve ove naše namučene dece, to bi bila prava stvar. Ne otkazivanje proslave na trgovima. Nego im, kolega, razreži danak po pet, deset, dva’es miliona po glavi, pa da vidiš kako ćemo decu da lečimo! A trgove ostavite sirotinji, molim vas, ljudi…

Jer, znate kako…Ja lično te performanse ne volim, prvenstveno što me nervira gužva a kao drugo jer imam histerični napad od petardi koje mi svako malo neko baci u noge, pa nisam za te masovke. Umem da sedim u prisnijem društvu i drugačije provodim svoje praznike, iz mnogo ličnih razloga.

Ali, postoji mnogo, ali mnogo, ali preeeviše ljudi kojima je doček Nove godine na trgu jedini način da proslave Novu godinu a da se ne obese. Mnogi nemaju ‘leba da jedu, mnogi nemaju sa kim da sede u hladnoj sobi sa buđavim ‘lebom od prekjuče (i to se dešava, verujte, neki imamo iskustva ličnih ili bliskih), a praznici su, poslovično, pravo vreme za opciju da pitaš nekog fešn blogera kakva boja konopca za bešenje ti se slaže uz braon gredu…

Evo, samo kad pogledam one Coca-Cola praznične reklame ja se rasplačem, što mi život nije kartonsko naselje, devetoro dece, isključena struja, dug za kredit ili kiriju ili leden stan. Naprotiv. Živim solidno ugodno. Kao i celih 2% stanovništva Srbije.

Zato vas molim, dajmo da smislimo neki drugi način da lečimo decu, a ovim ljudima koji nemaju za skupe restorane, ski centre, kafane, pa čak ni da naprave klopu i pozovu društvo, ostavimo makar taj provod na trgovima. Da se raduju, iako nemamo kolektivno čemu da se radujemo, makar tu jednu noć u godini.

Jer, zapamtite šta vam kažem: Svi ćemo mi, neko više neko manje, naći način da provedemo tu noć, makar u svojim stanovima i kućama, sa nekim društvom, u nekom, ma kako lažnom veselju. A neki ljudi nemaju ni to.

Od svih apela, podržavam jedan: Da se apeluje na premijera ove države, mo’š se zove kako ‘oće ako nešto uradi po tom pitanju, da razreže svim ovim ‘sponzorima’ što grdne pare stucaše u razne fudbalske klubove zonske lige, na milionske reprezentacije i službena putovanja, da im udari namet da plate brate za našu decu. Ne daj Bože da se njihova razbole, oni imaju čime da plate.

A narodu ostavite ZAA i Čorbu. Ili ko već gde bude bio.

P.S. Od umetnika ne očekujem da se odreknu honorara, oni i tako rade za prevoz, iće i piće. Eventualno za boks cigara.

Svako dobro.

I srećna vam Nova godina.