Ovaj znameniti svetitelj najpre se učio podvižništvu u misirskoj Tivaidi, pa je onda prešao na Jordan i tamo osnovao obitelj, u kojoj je imao oko 70 monaha, i koja i dan-danas postoji. On postavi naročiti ustav za svoj manastir, po kome: monasi su 5 dana provodili u svojim kelijama pletući košnice i rogozine; nisu smeli nikad ložiti oganj po kelijama; 5 dana jeli su samo po malo suha hleba i urme; monasi su morali držati svoje kelije otvorene i kad bi izašli tako da bi svak mogao, ako bi i što bi hteo, uzeti iz njihovih kelija; subotom i nedeljom sabirali su se u manastirsku crkvu, imali zajedničku trpezu, sa varivom i s malo vina u slavu Božju. Tada bi svaki monah donosio i stavljao pred noge igumanove ono što je izradio za prošlih pet dana. Svaki je monah imao samo po jednu haljinu. Sveti Gerasim bio je primer svima. Uz časni post nije jeo ništa osim što se pričešćivao. Jednom vide lava gde riče od bola, jer beše mu trn u nozi. Gerasim priđe, prekrsti se, i izvadi zveru trn iz noge. Lav se tako ukroti, da je došao za starcem u manastir i tu ostao do smrti starčeve; a kad starac umre, i lav svisne od bola za njim. Bio je na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu, u vreme Markijana i Pulherije, pa iako je i on najpre malo naginjao monofizitskoj jeresi Evtihija i Dioskora, bude na Saboru veliki pobornik Pravoslavlja. Sveti Jevtimije odvratio ga je od jeresi. Od učenika Gerasimovih najslavniji je bio sveti Кiriak Otšelnik. Upokojio se sveti Gerasim 475. godine i pređe u večnu radost Gospoda svoga.