Zbog svoje mudrosti i dobrodetelji bi izabran za episkopa i upravljao crkvom Božjom s ljubavlju i revnošću. No kada nasta gonjenje na hrišćane u vreme opakoga cara Likinija, ovaj Božji čovek bi izveden na sud i stavljen na mnoge muke. Kada ga mučitelj Savin savetovaše da se odrekne Hrista i pokloni idolima neznabožačkim, odvrati mu Teodot: „Kad bi ti znao dobrotu Boga mojega, na koga se ja nadam, da će me zbog ovih kratkovremenih muka udostojiti večnoga života i ti bi poželeo da za njega postradaš ovako kao ja”. Udarahu mu klince u telo, a on se moljaše Bogu s blagodarnošću; pa misleći da mu je kraj blizu, savetovaše i poučavaše hrišćane koji behu oko njega. No po Božjem Promislu u to vreme objavi car Konstantin slobodu hrišćanima i naredi da se puste svi koji su pod sudom radi Hrista. Tada i ovaj svetitelj bi oslobođen, povrati se onako izmučen na svoj položaj u Kiriniju, i požive još dve godine. Po tom se upokoji u Gospodu, kome je verno služio i za koga je mnogo postradao. Skonča svoj zemni život 302. godine i preseli se u dvore Gospodnje.