Pod vulkanskom planinom Etnom, u gradu Кatani, bi Lav sveti dobrim pastirom i milosrdnim nastavnikom ljudi. Veliko popečenje imaše oko bolnih i sirotnih. I revnost njegova za veru bi onako isto velika kao i milosrđe njegovo prema nevoljnim. Pojavi se u tom gradu neki mađioničar Iliodor, koji opsenjivaše narod raznim maštarijama, i veoma razvraćaše mladež. Jednom za vreme Božje službe uđe u hram Božji i poče svoje opsenarije. Sveti Lav priđe k njemu, veza ga jednim krajem omofora i odvede na tržište gradsko. Tu naredi da se naloži velika vatra, i kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvuče u nj i Iliodora. Iliodor sav izgori, a Lav osta živ i netaknut. Postideše se od toga svi oni koji behu zaluđeni Iliodorom i koji gledahu u njemu neko božanstvo. A milosrdni i revnosni Lav proču se po celome carstvu kao veliki čudotvorac, koji svojim svetlim čudesima pomaže ljudima. Кada skonča svoj tok, preseli se dušom ka Gospodu, a iz njegovih mošti poteče celebno miro. Skončao u VIII veku.