Rođen u Italiji od roditelja blagočestivih. Bi najpre arhiđakon kod pape Siksta III, a po smrti ovoga uzveden, i preko svoje volje, na presto pape rimskoga. Кad je Atila sa Hunima došao blizu Rima i spremao se već da razori i sagori ovaj grad, Lav izađe pred njega u arhijerejskom odjejanju, ukroti gnev hunskog vođe i otkloni propast Rima. Кoliko se Atila dao usavetovati od svetoga čoveka, toliko se morao ustrašiti od vizije apostola Petra i Pavla, koji stajahu pored Lava, i plamenim mačevima prećahu Atili. I ne samo da je Lav spasao Rim, nego je on pomogao mnogo spasenju Pravoslavlja od jeresi Evtihijeve i Dioskorove. Jeres ova sastojala se u slivanju božanske i čovečanske prirode Hristove u jednu i, sledstveno, u odricanju dve volje u ličnosti Gospoda Spasitelja. Zbog toga bi sazvan IV vaseljenski sabor u Halkidonu, na kome se pročita poslanica Lava, koju Lav beše napisao i položio na grob svetog Petra, a sveti Petar ispravio. Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ovoga da mu javi da li su mu gresi oprošteni. Apostol mu se javi i reče da su mu svi gresi oprošteni, osim grehova u rukopolaganju sveštenika (iz čega se vidi koliko je težak greh nedostojnog rukopolagati). Svetitelj ponovo pripadne na molitvu dok nije bio izvešten da su mu i ti gresi izglađeni. Tad mirno preda dušu Gospodu. Sveti Lav upokojio se 461. godine.