Sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Najpre je bio učenikom svetog Jovana Кrstitelja, no kada sveti Jovan ukaza prstom na Gospoda Isusa govoreći: „Gle, Jagnje Božije!” (Jn 1, 36), tada sveti Andreja, ostavi svoga prvoga učitelja i pođe za Isusom. Potom Andreja privede svoga brata Petra ka Gospodu. Po silasku Svetog Duha pade u deo ovome prvom apostolu Hristovom, svetom Andreji, da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, potom u zemljama dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog mora, i najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde i postrada. U Vizantiji postavi prvoga episkopa u licu svetog Stahija; u Кijevu pobode krst na visini i proreče sjajnu hrišćansku budućnost narodu ruskom; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu prevede mnoštvo naroda u veru, i postavi im episkope i sveštenike. U gradu Patrasu učini mnoga čudesa imenom Hristovim i zadobi mnoge za Gospoda, među kojima behu brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat razjaren zbog toga stavi Andreju svetoga na muke, a potom raspe na krstu. Dokle god beše živ na krstu, apostol Hristov govoraše korisne pouke hrišćanima, koji se behu sabrali oko krsta njegova. Htede ga narod skinuti s krsta, no on se opre tome. Najzad se apostol poče moliti Bogu, i pri tom neka neobična svetlost obasja ga celog. To svetlosno obasjanje trajaše pola sata, i kada ono iščeze, apostol predade svoju svetu dušu Bogu. Tako skonča svoj zemni vek prvozvani apostol, koji prvi od dvanaest velikih apostola pozna Gospoda i pođe za Njim. Postrada sveti Andreja za svoga Gospoda 62. godine. Mošti njegove behu prenete u Carigrad. Docnije glava mu je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.