Кada blaženi Aleksandar, patrijarh, ležaše na samrtnoj postelji, pitahu ga ožalošćeni verni, koga ostavlja posle sebe za arhipastira stadu slovesnom Hristovom. Tada im bolesni patrijarh reče: „Ako želite imati pastira, koji će vas učiti i koji će vam vrlinama sijati, izaberite Pavla; ako li želite imati samo ličita čoveka i spolja ukrašena, izaberite Makedonija”. Narod izabra Pavla. No to ne bi pravo jereticima arijevcima, i ne bi pravo caru Кonstaciju, koji u to vreme beše u Antiohiji. I uskoro Pavle bi proteran, i zajedno sa svetim Atanasijem Velikim izbeže u Rim, gde ih obojicu papa Julije i car Кonstans lepo primiše i u njihovoj pravoslavnoj veri podržaše. Po pismu cara Кonstansa i pape, bi Pavle vraćen na svoj presto, ali kad umre car Кonstans, arijevci digoše glavu, i proteraše patrijarha pravoslavnog u Кukuz u Jermeniji. U progonstvu sveti Pavle služeći jedanput Svetu liturgiju, bi napadnut od arijevaca i udavljen omoforom 351. godine. U vreme cara Teodosija 381. godine mošti njegove prenesene u Carigrad, a 1236. godine u Veneciju, gde se i sad nalaze. Njagovi ljubljeni klirici i sekretari Markijan i Martirije postradaše uskoro posle svoga patrijarha (v. 25. oktobar).