Rodom iz grada Edese u Finikiji, oboje od roditelja neznabožačkih. Mati Galaktionova beše nerotkinja sve dok ne bi krštena. Potom privede ona i muža svog k veri pravoj, i krsti i vaspita u veri hrišćanskoj sina svog Galaktiona. Кada Galaktion prispe za ženidbu, upokoji mu se dobra majka Levkipija, a otac obruči za nj neku devicu Epistimu. Galaktion ne hte nipošto stupiti u brak, te najpre posavetova Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim. Udaljiše se oboje na goru Puplion, Galaktion u muški a Epistima u ženski manastir. I svako od njih dvoje pokaza se u svom manastiru pravo svetilo. Prvi na trudu, prvi na molitvi, prvi u smirenosti i poslušnosti, prvi u ljubavi. Iz manastira ne izlažahu, niti jedno drugo videše više osim pred smrt. Nasta ljuto gonjenje, i njih dvoje behu izvedeni na sud. I kada Galaktiona nemilosrdno šibahu, Epistima plakaše. Tada i nju šibahu. Potom odsekoše im ruke, pa noge, pa najzad i glave. Njihova tela uze Evtolije i časno sahrani. A taj Evtolije beše najpre rob Epistiminih roditelja, a posle monah zajedno sa Galaktionom. On i napisa žitije ovih divnih Hristovih mučenika koji postradaše i vence na nebu primiše 253. godine.
Facebook citati
„POTRAŽI ONE KOJI VOLE DA SVIRAJU… GDE SE PESMA ČUJE TU SIGURNO NEMA ZLA…“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.