U vreme cara Antonina beše sveti Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom. U tome gradu beše ogromna većina neznabožaca, a sveti Averkije upravljaše svojim malobrojnim stadom tugujući u srcu zbog tolikog mnoštva neznabožaca, idolopoklonika, i moleći se prilježno Bogu, da ih Bog obrati svetlosti istine. U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole. Кada ga razjareni neznabošci htedoše ubiti, u tom trenutku pripadoše Božjem čoveku tri besna mladića bacajući penu i urlajući, i Božji čovek izgna iz njih demone, i mladići postaše zdravi i mirni. Videvši to, neznabošci obratiše svoj gnev u divljenje Hristovome čudotvorcu, i odmah pet stotina njih primiše krštenje. Malo pomalo i ceo grad Jerapolj poverova u Hrista i krsti se. Antipat oblasti te Publije imaše majku slepu. Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi. Pod starost bi sveti Averkije pozvat u Rim, gde isceli poludelu carevu kćer. Nekoliko puta javljaše se Gospod Hristos Svome vernom sledbeniku. Ljudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama. Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj. Po uputstvu samog Gospoda propovedao Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. U dubokoj starosti predstavio se Gospodu svome ljubljenome, u gradu Jerapolju, krajem II veka.