Ugledan i blagočestiv građanin grada Ikonije. Zapojen duhom svoje zemljakinje svete Tekle, Hariton javno ispovedaše ime Hristovo. Кada poče ljuto gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton odmah bi izveden na sud pred hegemona. Reče mu sudija, da se pokloni bogovima (tj. idolima), na što mu Hariton odgovori: „Svi vaši bogovi su besovi, koji su negde zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji”. I objavi Hariton jasno veru svoju u jedinoga živoga Boga, Tvorca svega, i Gospoda Isusa Spasitelja ljudi. Tada naredi hegemon, te biše i istjazavaše telo Haritonovo u tolikoj meri, da mu celo telo beš pokriveno ranama, i sve beše kao jedna rana. Posle zle smrti Avrelijanove, koja zlotvora postiže u to vreme, Hariton bi oslobođen muka i tamnice. On se uputi u Jerusalim. Na putu ga uhvate razbojnici, od kojih se Promislom Božjim oslobodi. I ne hte se više vraćati u Ikoniju, nego se povuče u pustinju Faransku, gde osnova jednu obitelj i sabra monahe. Davši ustav toj obitelji i hoteći izbeći pohvale od ljudi, on se udalji u drugu jednu pustinju prema Jerihonu, gde opet vremenom bi osnovana druga obitelj, nazvana Haritonova. Najzad osnova i treću obitelj, Sukijsku – grčki zvanu Stara Lavra. Skončao u dubokoj starosti i preselio se u slavu Gospoda svoga 28. septembra 350. godine. Mošti njegove počivaju u prvoj njegovoj obitelji. Svetom Haritonu pripisuju sastav čina postriženja monaškog.