Etiopljanin rodom, i po zanimanju najpre razbojnik i vođ razbojničke družine, a potom pokajnik i veliki podvižnik. Кao rob nekoga gospodara Mojsej pobegne i uvrsti se u razbojnike. Zbog njegove velike telesne snage i bezobzirnosti razbojnici ga izberu za svoga starešinu. Odjednom naiđe na njega griža savesti i pokajanje za nedela koja beše počinio; ostavi družinu, stupi u neki manastir i preda se potpunoj poslušnosti svome duhovniku i redu manastirskom. Mnogo se koristio poukama svetih Makarija, Arsenija i Isidora. Docnije se povukao na bezmolvije u jednu keliju, gde se sav predao: trudu telesnom, molitvi, bdenju i bogomisliju. Mučen demonom bluda, on se ispovedi duhovniku Isidoru, i od njega dobi savet, da posti što više i ne jede do sita. No kad i to ne pomože, on po savetu starca, poče noću bdeti i moliti se stojeći; potom uobičaji, da po svu noć donosi vodu starcima sa udaljenog bunara. Posle šestogodišnjeg strašnog truda, najzad ga sveti Isidor čudotvorno isceli od bludnih pomisli, maštanja i snova, navođenih na nj od demona. U starosti bi rukopoložen za sveštenika. Osnova svoj manastir i imaše sedamdeset pet učenika, i požive u ovom životu sedamdeset pet godina. Provide svoju smrt, i jednoga dana reče svojim učenicima da beže, jer će udariti varvari na manastir. Кada učenici i njega zvahu da beži, on reče, da on treba da pogine od nasilja, jer je i sam nekad nasilja činio po reči: „Кoji se maše za nož, od noža će poginuti” (Mt 26, 52). Pa osta sa šest sabraće; i varvari dođoše i isekoše ih. Jedan od bratije skriven u blizini gledaše i vide 7 svetlih venaca kako se spustiše na sedmoricu mučenika.