Isakije se praznuje još jedanput posebno (v. 30. maj). Sveti Dalmat beše najpre oficir pri caru Teodosiju Velikom, i car ga držaše u velikoj časti. No kada se u njemu probudi duh, on prezre sve svetsko, napusti svoj čin, uze svoga jedinca sina Fausta, i s njim ode u predgrađe Carigrada, u obitelj svetog Isakija, gde se obojica postrigoše u inoke. Beše Dalmat sav predan bogougodnom životu, čemu se radovaše starac Isakije. I kada se Isakije približi času smrtnom, on postavi Dalmata za igumana mesto sebe. Docnije se ta obitelj po Dalmatu nazvala dalmatska. Dalmat se predavaše postu ponekad i do četrdeset dana. I postom pobedi nevidljivu silu demonsku. Učastvovao na III vaseljenskom saboru, i borio se protiv jeresi Nestorijeve. Ugodivši Bogu predstavio se mirno u V veku. Sin njegov Faust podržavaše oca u svemu, i posle bogougodnog života skonča mirno u toj obitelji dalmatskoj.