1456 – Umro je ugarski vojskovođa Janoš Hunjadi (Janos Hunyadi). Kao erdeljski vojvoda uspešno je ratovao protiv Turaka, a 1456. doprineo je razbijanju turske opsade Beograda. Neposredno posle toga umro je od kuge u Zemunu. U srpskim narodnim pesmama spominje se kao Sibinjanin Janko.

1707 – Švedska i Pruska potpisale su sporazum „Večna alijansa“ kojim su se obavezale na međusobnu vojnu ispomoć u slučaju napada treće zemlje.

1712 – Ugovorom u Argauu, kojim je garantovana dominacija protestantskih nad rimokatoličkim kantonima, okončan je građanski rat u Švajcarskoj.

1858 – Rođen je holandski lekar Kristijan Ajkman (Christiaan Eijkman), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.

1863 – Uspostavljen je protektorat Francuske u Kambodži.

1919 – Umro je američki industrijalac škotskog porekla Endru Karnegi (Andrew Carnegie), koji je veliko bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, većinom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i Velikoj Britaniji. Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

1935 – U Nemačkoj su počele masovne demonstracije nacista protiv Jevreja.

1952 – Princ Husein (Hušein) proglašen je za kralja Jordana pošto je njegov otac Talal svrgnut s prestola zbog senilnosti.

1954 – Formalnim proglašnjem mirovnog sporazuma, u Indokini je okončan rat koji su više od sedam godina protiv francuske kolonijalne vlasti vodili Vijetnam, Laos i Kambodža. Francuska i SAD su potom u Savetu bezbednosti UN vetom sprečile prijem Severnog i Južnog Vijetnama u svetsku organizaciju.

1956 – U automobilskoj nesreći poginuo je američki slikar Džekson Polok (Jackson Pollock), začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog eksresionizma.

1960 – Afrička država Čad stekla je nezavisnost od Francuske.

1966 – Sporazumom potpisanim u Džakarti okončana su trogodišnja neprijateljstva Indonezije i Malezije.

1969 – Predsednik Zambije Kenet Kaunda (Kenneth) nacionalizovao je rudnike bakra, ključnu privrednu delatnost, koja je donosila više od 50 odsto nacionalnog prihoda.

1990 – Partija Slobodnih demokrata (FDP) zapadnonemačkog ministra inostranih poslova Hansa Ditriha Genšera (Hans Dietrich Genscher) ujedinila se sa istočnonemačkim liberalima, formirajući prvu svenemačku političku partiju od podele Nemačke posle Drugog svetskog rata.

1996 – Umro je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik (Jeronym) koji je sa 20 godina, 1934, debitovao kao dirigent Češke filharmonije. Otišao je u izbeglištvo kada su komunisti došli na vlast 1948, a u domovinu se vratio 1990. da bi dirigovao koncertom kojim je otvoren Praški prolećni muzički festival.

1999 – Potpuno pomračenje sunca videlo se u delovima Evrope, Bliskog istoka i Azije. Videlo se i iz Srbije.

2000 – Banka Japana je po prvi put za 10 godina podigla kamate i time bez presedana odbila vladin zahtev da povećanje odloži.

2000 – Mađarski zarobljenik iz II svetskog rata Andraš Tamaš (75), koji je bio zatvoren u ruskoj psihijatrijskoj bolnici i zaboravljen 50 godina, vratio se u domovinu.

2003 – NATO je preuzeo komandu nad 5.000 vojnika međunarodnih mirovnih snaga u Kabulu (Avganistan). To je prva akcija Alijanse izvan Evrope od osnivanja NATO 1949. godine.

2003 – Pod pritiskom SAD predsednik Liberije Čarls Tejlor (Charles Taylor) podneo je ostavku i napustio zemlju, zatraživši azil u Nigeriji. Do tada zemlju jeveć 14 godina potresao građanski rat.

2006 – U tajfunu Saomai, najsnažnijem koji je pogodio Kinu u proteklih 50 godina, poginulo je 436 osoba.

2012 – U dva jaka zemljotresa na severoistoku Irana, u okolini mesta Tabriz, poginulo je 306 osoba, povređeno 3037, a oko 16.000 ljudi je ostalo bez kuća.

2014 – Robin Vilijams (Robin Williams), američki glumac,izvršio je samoubistvo. Dobitnik je Oskara za epizodnu ulogu u filmu „Dobri Vil Hanting“ iz 1997, nagrađen s pet Zlatnih globusa i dva Emija. Poznat je i po filmovima „Dobro jutro, Vijetname“, „Gospođa Dautfajer“ i „Društvo mrtvih pesnika“.

2016 – Srbija je dobila drugu po redu vladu sa premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu, sa četiri potpredsednika koji obavljaju i dužnost ministara, ukupno 16 resora i tri ministra bez portfelja. Vlada ima osam novih ministara u odnosu na prethodnu vladu premijera Vučića iz 2014. godine.