U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana življahu u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni behu pobožni hrišćani, behu bogati ali i bezdetni. Neprestanom molitvom oni isprosiše od Boga jedno čedo, ovu svetu Nedelju. Od detinjstva Nedelja sebe posveti Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Кada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosci, no ona ih sve odbi govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučahu roditelje Nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše. Svetu Nedelju pak pošlje Dioklecijan Maksimijanu na sud. Кako Nedelja pred Maksimijanom potvrdi svoju veru u Hrista, naredi ovaj te je položiše po zemlji i šibahu volovskim žilama. Potom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi je mučahu zverski na sve moguće načine, no sve beše uzalud. Кada sveta Nedelja ležaše u tamnici sva u ranama, javi joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: „Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom”. I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt. Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi behu posečeni. Reče sveta Nedelja Apoloniju: „Ni na koji način ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život – za Hrista umreti”. Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku. Nedelja kleče na kolena i uzdiže ruke k nebu pa se pomoli Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušom njenih roditelja. Svršivši molitvu, ona predade dušu svoju Bogu pre nego što se mač spusti na njenu glavu. Česno postrada i preseli se u večnu radost 289. godine u Nikomidiji.