Jedan od dvanaest velikih apostola. Po svemu izgleda, da je Vartolomej i Natanail jedno isto lice. Udružen sa apostolom Filipom i sestrom Filipovom, devicom Marijamom – a za neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom – propovedao Jevanđelje najpre po Aziji, potom u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i skončao mučenički. U Jerapolju ovi sveti apostoli molitvom umrtvili su veliku zmiju, koju su naznabošci u hramu držali i obožavali. U istom tom gradu molitvom su dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep. Tu se digne na njih svetina, te i Filipa i Vartolomeja raspnu na krst (Vartolomeja naopako). Utom se dogodi zemljotres, od koga poginu zle sudije i mnogi narod. Osetivši to kao kaznu Božju, mnogi pritrče da skinu apostole s krstova, no Filip beše već izdahnuo, dok Vartolomej beše još u životu. Posle toga Vartolomej ode u Indiju, gde je propovedao i na indijskom jeziku Jevanđelje Matejevo preveo. Zatim pređe u Jermeniju, gde isceli kćer carevu od ludila. No zavidljivi brat carev Astijag uhvati Božjeg apostola i raspne na krst, pa mu onda kožu odera i najzad glavu poseče u Albanopolju Jermenskom. Telo njegovo hrišćani česno sahraniše u olovni sanduk. Кako se nad moštima njegovim dešavahu mnoga čudesa, neznabošci uzmu sanduk i bace u more. No voda donese sanduk do ostrva Liparskih, gde ga episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočeka i sahrani u hramu. Sveti Vartolomej javio se u crkvi prepodobnom Josifu Pesmopiscu, odeven u bele rize, i blagoslovio ga Jevanđeljem, da bi mogao pevati pesme duhovne: „Neka s jezika tvoga poteku vode nebesne mudrosti!” Još se javio i caru Anastasiju (491-518) i rekao mu, da će mu čuvati novosazidani grad Dari. Docnije su mošti ovog velikog apostola prenošene u Benevent pa u Rim. Nad njima su se dešavala velika i strašna čudesa.