1533 – Posle neuspele opsade Beča 1529. i bezuspešnog pohoda na prestonicu Habzburga 1532, turski sultan Sulejman II morao je da pristane na ugovor o miru.

1535 – Mesec dana nakon što ga je papa proizveo u kardinala, u Londonu je pogubljen Džon Fišer, pošto je odbio da kralja Henrija VIII prizna za poglavara novoformirane Engleske (Anglikanske) crkve.

1805 – Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. U Marselju je 1831. osnovao revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista „Mlada Italija“ i aktivno je učestvovao u borbama za oslobođenje i ujedinjenje Italije, naročito 1848. i 1849 (najviše protiv Austrije).

1815 – Francuski car Napoleon I je, četiri dana posle poraza njegove armije kod Vaterloa, drugi put abdicirao i potom je odveden na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821. Postoje ozbiljne indicije da je otrovan.

1826 – Rođen je srpski pisac Bogoboj Atanacković. Kršteno ime bilo mu je Timotej, ali ga je promenio u duhu narodnjačkog romantizma, poput Đure Daničića ili Stojana Novakovića. Tokom studija u Beču upoznao je Vuka Karadžića, Branka Radičevića, Đuru Daničića i postao oduševljeni pobornik Karadžićevih reformi. Aktivno je učestvovao u radu Majske Skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. Izvesno vreme bio je sekretar episkopa bačkog Platona Atanackovića. Dela: roman „Dva idola“, pripovetke „Bunjevka“, „Darak“, „Srpkinja“.

1826 – Na inicijativu južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara, u Panami (koja je tada bila u sastavu Kolumbije) je održan Panamerički kongres radi ujedinjenja latinoameričkih država. Pokušaj nije uspeo, zato što su te zemlje, tek oslobođene od španskih i portugalskih kolonijalnih vlasti, imale suprotne političke i ekonomske interese.

1874 – Uspostavljena je prva telegrafska veza između Brazila i Evrope.

1898 – Rođen je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom „Na zapadu ništa novo“, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: „Povratak“, „Tri ratna druga“, „Nebo ne zna za miljenike“, „Iskra života“, „Crni obelisk“, „Trijumfalna kapija“, „Ljubi bližnjeg svoga“, „Vreme života i vreme smrti“.

1906 – Rođen je američki filmski scenarista, producent i režiser austrijskog porekla Bili Vajlder, koji je najčešće režirao lake komedije sa satiričnom crtom, ali je pravo stvaralačko umeće iskazao u društvenim dramama prepunim cinizma. Nagrađivan je na festivalima u Kanu i Veneciji i osvojio je nekoliko Oskara. Filmovi: „Propali izlet“, „Bulevar sumraka“, „Stalag 17“, „Sabrina“, „Duh Sent Luisa“, „Ljubav popodne“, „Svedok optužbe“, „Neki to vole vruće“, „Apartman“, „Jedan, dva, tri“, „Slatka Irma“, „Privatni život Šerloka Holmsa“, „Fedora“, „Sedam godina vernosti“.

1940 – Vrhovna komanda francuske vojske potpisala je u Drugom svetskom ratu bezuslovnu kapitulaciju pred nacističkom Nemačkom. Kapitulacija je potpisana u Kompijenju, u istom železničkom vagonu u kom je Nemačka potpisala kapitulaciju u Prvom svetskom ratu. Posle poraza, formirana je vlada maršala Anrija Petena, koja je sarađivala sa okupatorom i borila se protiv Pokreta otpora.

1941 – Nemačka je u Drugom svetskom ratu, duž cele granične linije između Baltičkog i Crnog mora, sa više od 150 divizija napala Sovjetski Savez. Planom nacističkog vođe Adolfa Hitlera nazvanim „Barbarosa“ bilo je predviđeno uništenje sovjetskih armija u graničnim oblastima i brzo zauzimanje evropskog dela Sovjetskog Saveza. Nemačka armija sa četiri miliona vojnika, 3.300 tenkova i 2.000 aviona, u početku je veoma brzo napredovala, ali je već na samom kraju 1941. bilo jasno da je plan za brzo uništenje sovjetske Rusije doživeo neuspeh.

1941 – Italija i Rumunija objavile su u Drugom svetskom ratu rat Sovjetskom Savezu.

1941 – Povodom napada Nemačke na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu, Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije uputio je proglas narodima Jugoslavije da se pripreme za ustanak protiv nacističkih okupatora. Rukovodstvo KPJ nije pozvalo na ustanak kada je okupirana i rasparčana Jugoslavija, nego tek pošto je napadnut Sovjetski Savez.

1949 – Rođena je američka filmska glumica Meri Luiz, poznata kao Meril Strip, dobitnica Oskara za filmove „Julija“, „Kramer protiv Kramera“ i „Sofijin izbor“. Ostali filmovi: „Lovac na jelene“, „Menhetn“, „Zavođenje Džoa Tinana“, „Senator“, „Ženska francuskog poručnika“, „U tišini noći“, „Obilje“, „Zaljubljivanje“, „Moja Afrika“, „Muzika mog srca“.

1969 – Umrla je američka filmska glumica i pevačica Džudi Garland, koja se proslavila već kao devojčica ulogom u filmu „Čarobnjak iz Oza“ za koju je dobila Oskara. Izvrsno je tumačila uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih muževa – njihova kćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila sjajnu pevačku i glumačku karijeru. Ostali filmovi: „Bebe u vojsci“, „Osnujmo orkestar“, „Bebe na Brodveju“, „Mala Neli Keli“, „Sretni me u Sent Luisu“, „Časovnik“, „Zigfildove ludosti“, „Pirat“, „Zvezda je rođena“.

1987 – Umro je američki filmski glumac i igrač Fred Aster, jedan od najvećih holivudskih zabavljača. Filmovi: „Roberta“, „Vesela raspuštenica“, „Vreme svinga“, „Cilinder“, „Brodvejska melodija“, „Nikad nećeš postati bogat“, „Uskršnja parada“, „Smešno lice“, „Na plaži“, „Diži zavesu“.

1992 – Posmrtni ostaci pronađeni blizu ruskog grada Jekaterinburga (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) identifikovani su kao zemni ostaci ruskog cara Nikolaja II i njegovog maloletnog sina Alekseja. Boljševici su u leto 1918. u Jekaterinburgu streljali celu carsku porodicu – cara, caricu, njihovo petoro dece, ličnog lekara i pratnju – potom ih iskasapili i pokopali na tajnom mestu.

2000 – Najmanje 130 ljudi se udavilo kada je potonuo feribot u reci Jangcekjang blizu grada Ludžou u provinciji Sečuan.

2006 – Ministri spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Drašković i Vlahović, potpisali su Beogradu protokol o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Srbije i Crne Gore na nivou ambasadora.

2008 – Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je trofej Svetske lige pošto je u finalnoj utakmici u Đenovi pobedila selekciju SAD sa 7:3 (1:1, 1:0, 2:2, 3:0).