DRUŠTVO NA DANASNJI DAN 7
Na današnji dan, 16. jun

1671 – U Moskvi je javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stepan Stenjka Timofejevič Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao je simbol prkosa i pobune.

1826 – Nakon što je ugušio pobunu janjičara, turski sultan Mehmed II ukinuo je taj vojni red i uveo nizam (redovna vojska). Janjičare je 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika osnovao sultan Orhan.

1852 – U Novom Sadu je štampan prvi broj lista „Serbski dnevnik“, sa književnim dodatkom „Sedmica“. List je izlazio 12 godina i bio je jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba.

1858 – Rođen je švedski kralj Gustav V (Gustaf), koji je tokom vladavine od 1907. do smrti 1950. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata.

1876 – U Cetinju je, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum je određen za Dan Vojske Jugoslavije.

1890 – Rođen je engleski filmski glumac Sten Lorel (Stan Laurel), zvezda urnebesnih komedija u kojima je, kao „mravi“, činio tandem sa Oliverom Hardijem (Hardy), „debelim“.

1920 – U Londonu je održana prva sednica Društva naroda.

1930 – Umro je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije. Sa Jašom Prodanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.

1941 – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) naredio je da se do 10. jula zatvore svi nemački konzulati u SAD.

1944 – Na Visu je u Drugom svetskom ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnoodlobodilačkog pokreta i jugoslovenske vlade u emigraciji.

1958 – Obešen je Imre Nađ (Nagy), mađarski premijer u vreme antikomunističke pobune u Mađarskoj 1956. koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ je tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara prisustvovalo je u Budimpešti njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti.

1960 – Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) morao je da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.

1961 – Ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev zatražio je azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta „Kirov“. Karijeru je nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio je zvezda britanskog Kraljevskog baleta.

1963 – Sovjetski Savez je lansirao vasionski brod „Vastok 6“ sa prvom ženom kosmonautom Valentinom Terješkovom.

1972 – U Hanoveru je uhapšena Ulrike Majnhof (Meinhof), članica terorističke grupe Bader-Majnhof.

1976 – U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili su rasni neredi u kojima je tokom nekoliko meseci poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.

1977 – Leonid Brežnjev, lider sovjetske KP, zamenio je Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

1977 – Umro je nemački inženjer Verner fon Braun (Wernher von) konstruktor raketnih projektila „Fau-1“ i „Fau-2“. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je radio za Nasu.

1983 – Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran je Jurij Andropov.

1992 – Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš (George Bush) i Boris Jeljcin postigli su u Vašingtonu dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003.

1994 – Švajcarska je odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku SR Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Takva odluka doneta je na osnovu preporuke Saveta bezbednosti UN u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.

1996 – Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da je na prostoru bivše Jugoslavije, za vreme ratnih sukoba (1991-1995) nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.

1998 – Talibanska religiozna vojska u Avganistanu naredila je zatvaranje više od sto privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.

1999 – Amnesti internešenel optužio je SAD za kršenje ljudskih prava, jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre svoje 18-te godine.

1999 – Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio je zakletvu. On je na toj dužnosti zamenio Nelsona Mendelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.

2001 – Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države SR Jugoslaviji.

2001 – Američki predsednik Džordž Buš Mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin susreli su se po prvi put u Sloveniji. Dogovorili su buduću saradnju i stalne konsultacije.

2001 – Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt je put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, po prvi put od pada Berlinskog zida 1989.

2006 – Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduži tunel u Aziji, koji povezuje severni i južni deo tog ostrva.

2008 – Umro je Sten Vinston (Stan Winston) američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri Oskara za rad u filmovima „Osmi putnik“, „Tuđinci“, „Terminator 2“ i „Park iz doba Jure“.

2009 – Rusija je, iskoristivši pravo veta u Savetu bezbednosti UN, osujetila planove Zapada o produženju misije UN koja 16 godina nadgleda primirje između Gruzije i njenog otcepljenog regiona Abhazije. Nakon gruzijsko-ruskog rata avgusta 2008. godine Rusija je priznala nezavisnost oba otcepljena regiona Gruzije – Južne Osetije i Abhazije. Gruzija insistira na celovitosti svoje teritorije.

2010 – Sud Bosne i Hercegovine osudio je na pet i osam godina zatvora Radoja Lalovića i Soniboja Škiljevića zbog zločina počinjenih u Kazneno-popravnom domu „Butmir“, poznatijem kao „Kula“, kod Sarajevo.

2012 – Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su Ći primila je u Oslu Nobelovu nagradu za mir koja joj je dodeljena pre 21 godinu, dok je bila u kućnom pritvoru. San Su Ći provela je u kućnom pritvoru više od 17 godina.

2013 – Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan je u obraćanju pred 100.000 svojih pristalica u Istanbulu opravdao akciju policije tokom koje su demonstranti rasterani sa tamošnjeg trga Taksim. Povod za protest na Taksimu bio je plan za izgradnju tržnog centra na mestu parka Gezi, a zbog brutalnog obračuna policije s demonstrantima protest je prerastao u dvonedeljne masovne antivladine demonstracije koje su se proširile po celoj Turskoj.

2013 – Češki premijer Petr Nečas podneo je ostavku na funkciju šefa vlade i lidera vladajuće Građanske demokratske stranke zbog skandala u kojem je, zbog zloupotrebe Vojne obaveštajne službe i korupcije poslanika, uhapšena njegova ljubavnica i šefica kabineta Jana Nađova.

About the author

Related Post

Leave a comment

ARHIVA

 

 

Izrada sajta i hosting: Hosting – Srbija

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com