1133. – Nemački kralj Lotar II krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. – Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798. – Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

1831. – Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859. – Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju („Seoba Srba“, „Proglašenje Dušanovog zakonika“, „Takovski ustanak“).

1867. – Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata „Manerhajmova linija“ odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916. – Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. – U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941. – U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942. – Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. – Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944. – Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946. – General Huan Peron izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.

1971. – Umro je mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života („Istorija i klasna svest“, „Razaranje uma“, „Mladi Hegel“).

1989. – Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

1989. – Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret „Solidarnost“ nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa „Solidarnosti“ Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991. – Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. – Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest „zona bezbednosti“ (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašchenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. – Evropska raketa „Arijana 5“ eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003. – Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003. – Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004. – U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi, poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto, Vitorio Gasman i Alberto Sordi.

2006. – Pobedom na predsedničkim izborima, bivši predsednik Alan Garsia vratio se na političku scenu Perua, nakon što je njegova vlada 80-gih godina svoj mandat završila ekonomskim krahom, nasiljem pobunjenika i optužbama za zloupotrebu položaja.

2008. – Četiri slike, radovi Brojgela, Sislija i Monea, koje su u avgustu 2007. ukradene iz Muzeja likovnih umetnosti u Nici, pronađene su u Marseju.

2008. – Više od 10.000 ljudi uhapšeno je u Bangladešu tokom nedelju dana borbe protiv kriminala. Cilj hapšenja je unapređivanje bezbednosti u zemlji uoči opštih izbora zakazanih za kraj godine.

2011.- Američki diplomata, nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Lorens Iglberger preminuo je u 81. godini. Bio je angažovan u okviru američke diplomatije u rešavanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji početkom ’90-tih. Iglberger je predvodio delegaciju SAD na sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića.

2012.- Odeljenje Višeg suda u Beogradu za ratne zločine osudilo je pripadnike dobrovoljačke jedinice u sastavu Vojske Srpske Republike BiH, Dragana Jovića, Zorana Đurđevića i Alena Ristića na 15, 13 i 12 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civila 1992. godine u Bijeljini.

2014. – Na predsedničkim izborima u Siriji očekivano je pobedio Bašar el Asad. Izbori su održani u okolnostima trogodišnjeg građanskog rata između Asadovog režima i pobunjene opozicije koji je razorio zemlju i odneo više od 160.000 života. Trećina žrtava su civili. Glasanje je održano na teritorijama pod kontrolom vlade, a opozicija, zapadne sile i okolne zemlje ih smatraju farsom.