Učenik svetog Pahomija. Rođen i odrastao kao neznabožac, no kao mladić došao do poznanja prave vere, krstio se, i čuvši za svetog Pahomija, dobegao ovome u manastir tajno od svojih roditelja. Sveti Pahomije ga zamonaši i zavoli zbog njegove neobične revnosti i poslušnosti. Кad mu je došla majka da ga zove natrag doma, on se ne htede ni javiti majci, no moljaše se Bogu za nju, da bi i nju Bog prosvetio istinom. I zaista, majka ne samo ne povrati svoga sina kući, nego se i sama ne povrati. Videći nedaleko ženski manastir, kojim upravljaše sestra Pahomijeva, ona stupi u njega i zamonaši se. Posle izvesnog vremena dođe u manastir i brat Teodorov, Pafnutije, te se i on zamonaši. Desi se jednom, da episkop grada Panopolja pozva svetog Pahomija, da mu ustroji manastir za mnoge koji željahu monaškog života. Pahomije uze sobom Teodora, i predade u glavnom ovome dužnost oko ustrojenja manastira. Po smrti svetog Pahomija Teodor posta igumanom svih Pahomijevih manastira, i do duboke starosti požive bogougodno upravljajući mnoštvo monaha na put spasenja. Upokojio se mirno i preselio u carstvo večne svetlosti 368. godine.