U vreme cara Avrelijana življaše ovaj slavni Sava u Rimu, i imaše vojvodski čin. Poreklom beše od Gotskog plemena. Posećivaše često hrišćane po tamnicama i pomagaše ih svojim imanjem. Zbog velike čistote i posta dade mu se od Boga vlast nad duhovima nečistim. Кada bi optužen kao hrišćanin, on smelo stade pred cara, baci preda nj svoj vojnički pojas, i javno ispovedi Hrista Gospoda. Bi mučen raznim mukama, šiban, gvožđem strugan, svećama opaljivan. No on ne podleže tim smrtonosnim mukama, no javi se živ i zdrav. Njagovi drugovi, vojnici, videći očigledno, da Bog pomaže Savi, primiše veru Hristovu. Njih sedamdeset na broju odmah biše po naredbi carevoj posečeni. Svetom Savi javi se u tamnici sam Hristos Gospod u velikoj svetlosti i krepljaše mučenika Svoga. Potom Sava bi osuđen na smrt potopljenjem u vodu. I bačen bi u reku duboku, gde predade dušu Bogu 272. godine. I duša mu ode ka Gospodu, kome je veran ostao u mukama mnogim.