Bi sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana. Pred sudijom mučiteljem ovako je za sebe rekao: „Imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; šesnaest godina beh čtec i čitah knjige u crkvi Boga mojega; dvadeset osam godina beh đakon i čitah svešteno Jevanđelje; trideset tri godine napunih kao prezviter učeći ljude i nastavljajući ih na put spasenja s pomoću Hristovom”. Sudija ga uvede u hram Eskulapov gde žrečevi naročito negovahu velike zmije, posvećene tome „bogu”. Sve držahu da će zmije ugristi Artemona. No on se prekrsti i silom krsta prikova sve zmije za zemlju tako da se ne mogahu maći. Potom ih izvede sve u dvorište, duhnu na njih i sve ih na mah umrtvi. Svi behu u velikom užasu. A glavni žrec toga hrama, Vitalije, videći ovo čudo, pade na kolena pred Artemonom i povika: „Veliki je Bog hrišćanski!” I krsti ga mučenik sa još nekim prijateljima njegovim. No zlobni sudija osta uporan u zlobi i mučaše starca Artemona raznim mukama. Jednom ga htede baciti u vrelu smolu, no sam se s konja vrže u nju i izgore. Behu viđena dva orla koji padoše na nj, digoše ga s konja i vrgoše u smolu. Sveti Artemon osta slobodan za izvesno vreme i hođaše, praćen uvek sa dva svoja omiljena jelena, i učaše narod. No ponovo bi uhvaćen i posečen 303. godine. I preseli mu se duša u Carstvo Hrista Boga našega, kome je Artemon sveti verno služio.