Prema podacima Centra za socijalni rad opštine Aleksinac, koji svoj rad obavlja u 71 naseljenom mestu, iz godine u godinu raste broj slučajeva, odnosno, broj predmeta nasilja u porodici.

Evidentno je to da, po izveštajima ove ustanove, takvom stanju doprinose i loše socijalne prilike kao jedan od uzroka za porast nasilja u porodici.

U izveštaju za 2024. godinu ukupno je evidentirano 277 prijava nasilja u porodici. Prema odnosu sa žrtvom počinilac nasilja je bračni  partner u 22 slučaja, vanbračni partner 30, dete 25, roditelj 57, brat ili sestra 11 lica, unuk ili unuka 2, baba ili deda 12, ostalo 45, ukupno 204, u 73 predmeta nije unet izvršilac.

U ovakvim situacijama se izriču hitne mere koje podrazumevaju preduzimanje nekoliko aktivnosti.

‒ Izrečenih hitnih mera u 2024. godini, prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici bilo je u 124 prijavljena slučaja nasilja. U 57 slučajeva izrečene su obe mere i mera privremenog udaljenja počinioca iz stana i mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi, u 67 slučajeva izrečena je samo druga mera ‒ kaže Jasna Nikolić, direktorka aleksinačkog Centra za socijalni rad.

Sve češće su žrtve porodičnog nasilja starije osobe

Ako je verovati statistici kada je u pitanju porodično nasilje osim među partnerima, prevashodno ženama, diskreminisana grupa su i starije osobe. Iako prema porodičnom Zakonu postoji obaveza da deca izdržavaju roditelje, a roditelji svoju decu, često baš u tim staračkim domaćinstvima radnici Centra za socijalni rad zatiču  situacije na terenu gde deca uopšte ne vode računa o svojim roditeljima.

‒ Ima puno problema, ali jednostavno ta podrška od strane dece je potpuno izostala, često iz tih poremećenih porodičnih odnosa, koji se evidentiraju. Mi radimo na saniranju tih porodičnih odnosa, često bez uspeha, jer su do te mere poremećeni da jednostavno ne može da se sanira. Onda dođe do nasilja koje eskalira i izriču se mere zabrana komunikacije, izlaska iz mesta stanovanja, odnosno iz stana ili kuće u kojoj žive zajedno. Nekad su to stanovi, kuće koje jednostavno imaju etaže i onda može nekako i to da se odvoji, ali često i u tim slučajevima mora da dođe do izmeštanja izvršioca, odnosno nasilnika ‒ objašnjava direktorka Nikolić.

Što se tiče starijih osoba često ima slučajeva gde dođe do zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju sa nekim licem, a posle davalac izdržavanja uopšte ne ispunjava svoje obaveze. Jednostavno se udalji i ignoriše preuzete obaveze. To je isto jedan od problema na koji ukazuju u Centru za socijaln rad.

‒ Oni su već ostarili, nema ko da pokrene postupak, recimo da se raskine taj ugovor ili da se na drugi način pomogne, nego se to prepusti slučaju i jednostavno kada se prijavi nama mi onda intervenišemo. Naročito kada su lica pod starateljstvom onda imamo potpun uvid. Ima situacija koje nisu sistemski rešene i gde mi moramo bukvalno da se snađemo, a to znači da ostarela lica koja nemaju gde da odu mi zadržavamo u Centru za socijalni rad i pravimo dežurstva kako bismo do ujutru njih sačuvali, kako bi im obezbedili  toplo, fino okruženje. Kupimo im hranu, donesemo im lekove, donesemo garderobu i budemo sa njima sve vreme do ujutru dok ne vidimo dalje šta ćemo sa njima dok se situacija ne reši ‒ kaže naša sagovornica.

Postoje i lica koja odbijaju domski smeštaj iako su u lošem materijalnom stanju, u stanju socijalne potrebe i bez adekvatno rešenog stambenog pitanja.

‒ Imamo domski smeštaj gde će imati krov nad glavom, gde će imati lekove, toplu sobu, hranu i sve, ali oni žele da ostanu u svojoj kući iako je ona totalno neuslovna, često bez prozora, bez ogreva i tako dalje. Da bi neko bio smešten u ustanovu mora da da svoju saglasnost i onda mi tu ne možemo ništa osim da priznamo pravo na novčanu socijalnu pomoć i da intervenišemo nekom jednokratnom novčanom pomoći, tipa za nabavku ogreva ili nečeg drugog – pojašnjava određene situacije direktorka Nikolić.

Očito da je nasilje kao neprihvatljiva pojava prisutno u našem okruženju i zatvaranje očiju pred tom činjenicom je nedopustivo. Teret rešavanja tih problema ne može pasti samo na Centar za socijalni rad, mada je on najstručnija ustanova za takve pojave. Potrebno je i jačanje svesti svih nas i preispitivanje našeg odnosa prema najnezaštićenijim grupacijama u zajednici, a podaci pokazuju da su to žene, starije osobe i deca kao deo porodice, koja je očito u mnogim slučajevima posrnula, odnosno porodične vrednosti. Ako je ona osnovna jedinica društva, onda to nije dobro za celu zajednicu.

Autor: Stefan Živković

Naslovna fotografija: Milena Anđela

Izvor: KruševacPRESS